Српска православна црква Светог Николе у Иланџи

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска православна црква Светог Николе у Иланџи
Српска православна црква Светог Николе у Иланџи
Опште информације
МестоИланџа
ОпштинаАлибунар
Држава Србија
Време настанка18. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zzskpancevo.org

Српска православна црква Светог Николе у Иланџи, насељеном месту у општини Алибунар, подигнута је у 18. веку. Иконостас цркве представља споменика културе од великог значаја.[1]

Црква у Иланџи је посвећена Светом Николи и представља једнобродну грађевину са полукружном апсидом и звоником на западној страни, испред кога је трем са четири стуба који држе архитравну греду за забатом. Фасаде су декорисане упареним пиластрима са капителом између прозора, сокл је низак и назначен у висини стопе полустубова.

Иланџанска црквена општина је јануара 1868. године расписала конкурс путем „оферта”, за подизање „дрвеног иконостаса” у цркви. Рок је био април месец те године, код Компаније граничарске у месту.[2] Иконостас су радили Новак Радонић и Аксентије Мародић 1875. године. У олтару и наосу зидне слике је радио Новак Радоњић. Обојица су значајно српски сликари романтизма и познатији су по историјским композицијама, али је њихово црквено сликарство значајно како по карактеристично традиционалној иконографији тако и по коришћењу чисто сликарских поступака карактеристичних за уметност романтизма. Црква је обнављана од 1852. до 1854. године и после страдања у Буни 1848. године.

Када је 1896. године Иланџу задесио земљотрес страдао је црквени торањ са јабуком и крстом. Због тога је црквена општина лицитирала радове "на мањак" на оправци и подизању позлаћених јабуке и крста. Предрачун радова је износио 553 ф.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Иконостас српске православне цркве Светог Николе у Иланџи”. Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Архивирано из оригинала 07. 07. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2020. 
  2. ^ "Застава", Пешта 1867. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1896. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.