Федерико Бенковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Федерико Бенковић
Лични подаци
Датум рођења(1667{{month}}{{{day}}})1667.
Место рођењаМлетачка Далмација
Датум смрти8. јун 1753.(1753-06-08) (85/86 год.)
Место смртиГорица, Свето римско царство
Уметнички рад
ПравацБарок
Утицао наРококо

Федерико Бенковић (Далмација, 1667Горица, 1753) био је италијански и хрватски барокни сликар и графичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1667. године у данашњој Хрватској. Тачно место рођена није познато (Омиш, Шибеник, Брач, Дубровник. Рођен је у хрватској породици. Познат је био и под именом - Федерико из Далмације.

Сликарство је учио у једној од бројних венецијанских сликарских школа. Од 1695. године похађао је школу Карла Цигнанија [1] у Болоњи, које му је омогућио рођак, Гаетано Бенковић - Орсино, бечки дворски певач. Као ученик, 1706. године, имао је част да помаже свом учитељу, Карлу Цигнанију, код осликавања Фрески Успења Пресвете Богородице на куполи катедрале у Форлиу.

Умро је 8. јула 1753. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Први самостални рад, „Јуно на облацима“, насликао је 1705. године.

1710. године, осликао фреску Светог Андреја на крсту олтара, Светог Вартоломеја, Светог Каролоса Боромеја, Свете Луција и Светог Аполона за цркву у Болоњи. До 1715. године, био је у служби надбискупа Лотара Франза (нем. Lothar Franz von Schönborn) где је требало да заврши четири уметничке дела за дворску цркву у Вирсбургу, Немачкој. Насликана дела за дворску резиденцију, била су: „Мојсије и Арон пред фараоном“, „Јефтина жртва“, „Саламонов суд“ и „Јакоб и Рахела“.

Између 1735. и 1740. године, радио је у Италији, о чему свједочи његова олтарна слика „Полагање у гроб“ у цркви у Борго Сан Гиацамо (итал. Borgo San Giacomo).

Изгубивши своје контакте у Бечу, и маргинизован од стране конкуренције и наручиоце, провео је своје посљедње дане у резиденцији грофа Атемса у Горици. У то време настала су његова посљедња дела, „Богородица са свецима“ [2] , „Богородица са монахињама“ [3] и „Петрово ослобођење“ [4].

Период након смрти[уреди | уреди извор]

Након смрти, Бенковић је пао у потпуну анонимност, због чега су многа његова дела приписивана другим уметницима као што су: Пиазти, Цигнани и други северно-италијански сликарим. Тек у 20. веку је његов сликарски изричај поновно је постао препознатљив и цењен.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Ослобођење Светог Петра

Монументална слика, „Абрахам жртвује Исака“ , коју је Бенковић радио за дворац Померсфелден у Немачкој, данас се налази у Стросмајеровој Галерији у Загребу [5].

Чудесан пут је прошла ова слика, дошла преко Француске, где је из дворца однесена као део ратног плена Наполеонових војника па преко Енглеске где је купљена у аукцијској кући. Захваљујући Друштву пријатеља Стросмаиерове галерије, слика је купљена 1936. године смештена у Загреб. Све до тог времена, ова слика је приписивана венецијанском сликару Пиазетију [6].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Карло Цигнани
  2. ^ „Галерија”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 18. 05. 2016. 
  3. ^ Музеј у Милану
  4. ^ „Галерија у Газу”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 18. 05. 2016. 
  5. ^ „Галерија старих мајстора у Загребу”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 18. 05. 2016. 
  6. ^ Пиазети сликар

Спољашње везе[уреди | уреди извор]