Хилбертов простор
Хилбертов простор је математички концепт који генерализује еуклидски простор. У њему се методе векторске алгебре и анализе из еуклидске равни и тродимензионалног простора проширују на простор са коначним или бесконачним бројем димензија. Добио је име по Давиду Хилберту.
Хилбертов простор се често појављује у математици, физици и инжињерству, типично као пресликавања бесконачног броја димензија.
Геометријске аналогије имају велики значај у разумевању теорије Хилбертових простора. За њих постоји еквивалентна Питагорина теорема и закон паралелограма.
Садржај |
Дефиниција и илустрација [уреди]
Уводни пример: еуклидски простор [уреди]
Један од најјаснијих примера Хилбертових простора је еуклидски простор који се састоји из тродимензионалних вектора, означавамо га са R3, у коме је дефинисан оператор производа. Овај производ узима два вектора x и y као аргументе и као резултат даје реалан број x·y. Ако су x и y представљени у Декартовим координатама, онда се оператор производа дефинише као:
Оператор производа задовољава следеће услове:
- Симетричан је у односу на x и y: x·y = y·x.
- Линеаран је у односу на први аргумент: (ax1 + bx2)·y = ax1·y + bx2·y за било које скаларе a, b и векторе x1, x2 и y.
- То је позитивна билинеарна форма: за све векторе x, x·x ≥ 0, где знак једнакости важи ако и само ако је x = 0.
Операција над паром вектора која задовољава ова три услова се назива векторски производ. Сваки векторски простор са коначним бројем димензија у коме је дефинисан векторски производ представља Хилбертов простор. Карактеристика горедефинисаног оператора множења која га повезује са еуклидском геометријом је што зависи и од дужине (или интензитета) вектора, који се означава са ||x||, и од угла θ између вектора x и y. Та зависност се изражава формулом:
који се састоји из вектора у R3 апсолутно конвергира под условом да сума дужина конвергира (као у случају низа реалних бројева):
Слично низу скалара, низ вектора који апсолутно конвергира истовремено конвергира ка неком вектору L у еуклидском простору, и то тако да:
Дефиниција [уреди]
Хилбертов простор H је реалан или комплексан векторски простор који је истовремено и Кошијев метрички простор у односу на метричку функцију векторског производа. Какда кажемо да је H комплексни векторски простор, то значи да у H постоји производ 〈x,y〉 који пару елемената x,y из H, придружује комплексну вредност, при чему је:
- 〈y,x〉 је конјугован комплексан број од 〈x,y〉:
- 〈x,y〉 је линеарна по првом аргументу. За све комплексне бројеве a и b,
- Производ је позитивна билинеарна форма:
-
- где знак једнакости важи за x = 0.
Реални векторски простор се дефинише на исти начин, осим што векторски производ има реалне вредности.
Интензитет вектора дефинише се као производ 〈•,•〉 у облику реалне функције:
а растојање између тачака x,y у H дефинише се помоћу интензитета на следећи начин:
Ово је функција метрике, што значи да (1) да је симетрична по x и y, (2) да је растојање између x и x нула, а да су остала растојања између x и y позитивна, (3) да важи неједнакост троугла, што значи да дужина странице a у троуглу xyz не може бити дужа од збира преостале две странице:
Последња особина је последица Коши-Шварцове неједнакости која тврди да:
где знак једнакости важи када су x и y линеарно зависни.
Када се функција удаљености дефинише на овај начин, као функција метрике, онда векторски простор постаје пре-Хилбертов простор. Сваки копмплетан пре-Хилбертов простор је Хилбертов простор. Комплетност се дефинише условом: ако за низ вектора важи
апсолутно конвергира тако да
тада низ конвергира у H, у смислу да парцијалне суме теже неком елементу H.
Као Кошијеви нормирани простори, Хилбертови простори су по дефиницији и Банахови простори. Они су и тополошки векторски простори у којима су дефинисаани тополошки појмови отворених и затворених подскупова.
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]












