Хром-триоксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hrom trioksid
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 1333-82-0 YesY
PubChem[1][2] 14915
ChemSpider[3] 14212 YesY
MeSH Chromium+trioxide
База података биолошки релевантних молекула 48240
RTECS GB6650000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CrO3
Моларна маса 99.994 g/mol
Агрегатно стање Тамноцрвена грануларна супстанца
Густина 2.70 g/cm3 (20 °C), основно
Тачка топљења

197 °C

Тачка кључања

251 °C, распада се

Растворљивост у води 61.7 g/100 mL (0 °C)
63 g/100 mL (25 °C)
67 g/100 mL (100 °C)
Растворљивост раствара се у сумпорној и азотној киселини
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 1194
ЕУ-класификација Оксидант (O)
Carc. Cat. 1
Muta. Cat. 2
Repr. Cat. 3
Веома токсичан (T+)
Опасан за животну средину (N)
EU-индекс 024-001-00-0
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
OX
Р-ознаке R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53
С-ознаке S53, S45, S60, S61
LD50 80 mg/kg



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Хром-триоксид је оксид хрома хемијске формуле CrO3, где је оксидациони број хрома +3.

Добијање[уреди]

Може се добити реакцијом натријум-хромата[4] или калијум-дихромата и сумпорне киселине[5]:

\mathrm{Na_2CrO_4 + H_2SO_4 \longrightarrow \; Na_2SO_4 + H_2O + CrO_3}
\mathrm{K_2Cr_2O_7 + 2H_2SO_4 \longrightarrow \; 2KHSO_4 + H_2O + 2CrO_3}

Својства[уреди]

Ово је чврста супстанца затвореноцрвене боје, која постоји у облику призматичних игличастих кристала. На високој температури прво испарава, па се топи на 190 °C, при чему се већ делимично распада. При већој температури се распада на хроми-оксид и кисеоник[5]:

\mathrm{4CrO_3 \longrightarrow \; 2Cr_2O_3 + 3O_2}

Слична реакција се врши и приликом редукције, јер је хром-триоксид веома јако оксидационо средство. Алкохол ће се у додиру са овим оксидом упалити, хартија угљенисати, а угаљ се оксидовати у угљен-диоксид. У вода|води се раствара лако, дајући највероватније полихромне киселине.[5]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[6] (ALogP) -0,1
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) 0,3
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 51,2

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ „Chromium Trioxide“. Chemicalland21. 
  5. ^ а б в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]