ЦЕВ куп

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ЦЕВ топ тим куп)
ЦЕВ куп
Трофеј ЦЕВ купа
Број тимова32
КонфедерацијаЦЕВ
Виши степенЦЕВ Лига шампиона
Нижи степенЦЕВ Челенџ куп
Највише титулаИталија Модена и Русија Динамо Москва
(4 титуле)
Тренутни
првак
Италија ОК Модена (2022/23.)
Веб-сајтwww.cev.eu/club/cev-cup/men/

ЦЕВ куп (енгл. CEV Cup) је званично друго по јачини клупско одбојкашко такмичење у Европи, иза ЦЕВ Лиге шампиона, а одржава се сваке сезоне у организацији ЦЕВ.

Од настанка до 2000. звао се ЦЕВ Куп победника купова. 2000. је преименован у ЦЕВ Топ тимс куп, а од 2007. носи назив ЦЕВ куп. Бивши ЦЕВ куп је преименован у Челенџ куп.

Победници[уреди | уреди извор]

ЦЕВ Куп победника купова[уреди | уреди извор]

Година Финале
Победник Резултат Другопласирани
1972/73. Совјетски Савез Звезда Ворошиловград [1] Совјетски Савез Чепел
1973/74. Совјетски Савез Електротехника Рига [1] Совјетски Савез Звезда Ворохиловград
1974/75. Совјетски Савез Електротехника Рига [1] Бугарска Левски-Спартак Софија
1975/76. Бугарска ЦСКА Софија [1] Чехословачка Црвена звезда Братислава
1976/77. Совјетски Савез Електротехника Рига [1] Румунија Стеауа Букурешт
1977/78. Чехословачка Аеро Одолена Вода [1] Пољска Олштин
1978/79. Румунија Динамо Букурешт [1] Бугарска Левски-Спартак Софија
1979/80. Италија Панини Модена [1] Грчка Панатинаикос
1980/81. Чехословачка Црвена звезда Братислава [1] Румунија Стеауа Букурешт
1981/82. Совјетски Савез Аутомобилист Лењинград [1] Бугарска Левски-Спартак Софија
1982/83. Совјетски Савез Аутомобилист Лењинград [1] Совјетски Савез Клипан Торино
1983/84. Италија Клипан Торино [1] Шпанија Портол
1984/85. Совјетски Савез Динамо Москва [1] Бугарска Левски-Спартак Софија
1985/86. Италија Панини Модена [1] Румунија Стеауа Букурешт
1986/87. Италија Тартарини Болоња [1] Бугарска Левски-Спартак Софија
1987/88. Италија Максиконо Парма 3:0 Италија Тартарини Болоња
1988/89. Италија Максиконо Парма 3:0 Бугарска Левски-Спартак Софија
1989/90. Италија Максиконо Парма 3:1 Италија Сисли Тревизо
1990/91. Италија Еуростил Монтихари 3:1 Италија Аутомобилист Лењинград
1991/92. Италија Еуростил Монтихари 3:2 Италија Медиоланум Милано
1992/93. Италија Медиоланум Милано 3:1 Француска Кан
1993/94. Италија Сисли Тревизо 3:2 Италија Медиоланум Милано
1994/95. Италија Дејтона Модена 3:0 Шпанија Нумансија
1995/96. Грчка Олимпијакос Пиреј 3:2 Њемачка Бајер Вупертал
1996/97. Италија Кунео 3:0 Грчка Олимпијакос Пиреј
1997/98. Италија Кунео 3:1 Грчка Олимпијакос Пиреј
1998/99. Француска Кан 3:2 Италија Кунео
1999/00. Француска Париз 3:1 Италија Кунео

ЦЕВ Топ тимс куп[уреди | уреди извор]

Година Финале
Победник Резултат Другопласирани
2000/01. Португалија Еспињо 3:2 Русија Изумруд Јекатеринебург
2001/02. Белгија Нак Реселаре 3:1 Португалија Еспињо
2002/03. Холандија Пит Зумерс Апелдурн 3:1 Украјина Локомотива Харкив
2003/04. Украјина Локомотива Харкив 3:1 Румунија Делтаконс Тулсеа
2004/05. Грчка Олимпијакос Пиреј 3:0 Холандија Ортек Ротердам
2005/06. Италија Пјаченца 3:2 Шпанија Портол
2006/07. Словенија Блед 3:2 Италија Модена

ЦЕВ куп[уреди | уреди извор]

Година Финале
Победник Резултат Другопласирани
2007/08. Италија Рома Волеј 3:0 Белгија Нолико Масејик
2008/09. Русија Локомотива Белгород 3:1 Грчка Панатинаикос
2009/10. Италија Бре Банка Ланути Кунео 3:1 Русија Искра Одинцово
2010/11. Италија Сисли Тревизо 2:3; 3:1 Пољска ЗАКСА Кенђежин Козле
2011/12. Русија Динамо Москва 3:2; 3:2 Пољска АСЕКО Резовија Жешов
2012/13. Турска Халкбанк Анкара 3:1; 3:2 Италија Топ волеј Латина
2013/14. Француска Париз 0:3; 3:1 (златни сет 15:8) Русија Губернија Нижњи Новгород
2014/15. Русија Динамо Москва 3:1; 1:3 (златни сет 15:12) Италија Трентино Волеј
2015/16. Њемачка Берлин 3:2; 3:0 Русија Гаспром-Југра
2016/17. Француска Тур 0:3; 3:1 (златни сет 15:12) Италија Дијатек Трентино
2017/18. Русија Белгорје Белгород 3:0; 3:2 Турска Зират Банкаси Анкара
2018/19. Италија Дијатек Трентино 3:0; 3:2 Турска Галатасарај Истанбул

Види још[уреди | уреди извор]

Референце и објашњења[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Није било финала, већ се играо завршни турнир са 4 екипе где је свако играо са сваким по један меч.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]