Координате: 45° 33′ 29" СГШ, 20° 31′ 33" ИГД
Честерег (мађ. Csősztelek, нем. Tschesterek,Neuhatzfeld) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 1391 становника (према попису из 1991. било је 1465 становника).
На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази међународни пут бр 149, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 m надморске висине (неколико метара више од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.
Историја [уреди]
О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним ceztureg (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње Csoztelek што се може превести као насеље пољских чувара.
Први становници су били Мађари, а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723. године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио Јозеф Чекоњић који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније. Немци се досељавају почетком XIX века. Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.
Демографија [уреди]
Према попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. Године 1900. забележен је највећи број од 2.767 становника. После I светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931. године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. Пред ослободилачком војском су сви Немци избегли, пошто су углавном сарађивали с окупатором. Само је једна породица сарађивала с покретом отпора.[тражи се извор од 04. 2011.]) На немачка имања су населили колонисти, по завршетку Другог светског рата, током 1945-1946. године, из Босне и Херцеговине. Тада се знатно повећао број становника.
У насељу Честерег сада живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,0 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 511 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.
Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века је присутан константан пад у броју становника.
Пијаца у Честерегу где се до 1948. налазила католичка црква.
Темељи нове православне цркве.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Дијаграм кретања броја становништва у Честерегу од 1836 до 2002. године
Становништво према полу и старости [4]
|
|
м |
|
|
ж |
| ? |
2 |
|
|
1 |
| 80+ |
11 |
|
|
13 |
| 75-79 |
11 |
|
|
36 |
| 70-74 |
29 |
|
|
48 |
| 65-69 |
38 |
|
|
58 |
| 60-64 |
58 |
|
|
56 |
| 55-59 |
42 |
|
|
40 |
| 50-54 |
50 |
|
|
58 |
| 45-49 |
55 |
|
|
59 |
| 40-44 |
35 |
|
|
33 |
| 35-39 |
56 |
|
|
49 |
| 30-34 |
52 |
|
|
44 |
| 25-29 |
43 |
|
|
42 |
| 20-24 |
47 |
|
|
35 |
| 15-19 |
41 |
|
|
46 |
| 10-14 |
41 |
|
|
40 |
| 5-9 |
32 |
|
|
39 |
| 0-4 |
27 |
|
|
24 |
| просек |
40.0 |
|
|
43.4 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
| Година пописа |
1948. |
1953. |
1961. |
1971. |
1981. |
1991. |
2002. |
| Број домаћинстава |
412 |
446 |
479 |
489 |
535 |
520 |
511 |
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
| Број чланова |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 и више |
Просечан број чланова |
| Број домаћинстава |
130 |
135 |
87 |
96 |
45 |
10 |
4 |
3 |
1 |
- |
2.72 |
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
| Пол |
Укупно |
Неожењен/
Неудата |
Ожењен/
Удата |
Удовац/
Удовица |
Разведен/
Разведена |
Непознато |
| Мушки |
570 |
180 |
336 |
39 |
14 |
1 |
| Женски |
618 |
103 |
343 |
148 |
24 |
- |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол |
Укупно |
Пољопривреда, лов и шумарство |
Рибарство |
Вађење руде и камена |
Прерађивачка индустрија |
Производња и снабдевање... |
Грађевинарство |
Трговина |
Хотели и ресторани |
Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки |
252 |
48 |
- |
10 |
102 |
9 |
27 |
8 |
10 |
13 |
| Женски |
181 |
22 |
- |
- |
94 |
- |
1 |
24 |
4 |
2 |
| Оба |
433 |
70 |
- |
10 |
196 |
9 |
28 |
32 |
14 |
15 |
| Пол |
Финансијско посредовање |
Некретнине |
Државна управа и одбрана |
Образовање |
Здравствени и социјални рад |
Остале услужне активности |
Приватна домаћинства |
Екстериторијалне организације и тела |
Непознато |
| Мушки |
- |
3 |
14 |
5 |
2 |
1 |
- |
- |
- |
| Женски |
2 |
1 |
8 |
12 |
10 |
- |
- |
- |
1 |
| Оба |
2 |
4 |
22 |
17 |
12 |
1 |
- |
- |
1 |
Образовање [уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 28.10.2012.
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]