Равни Тополовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Тополовац (вишезначна одредница).
Равни Тополовац

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво (2011) 1352
Густина становништва 46 ст/km²
Положај
Координате 45°27′19″N 20°34′05″E / 45.455333, 20.568166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 69 m
Површина 29,5 km²
Равни Тополовац на мапи Србије
{{{alt}}}
Равни Тополовац
Равни Тополовац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23212
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 27′ 19" СГШ, 20° 34′ 05" ИГД

Равни Тополовац (мађ. Katalinfalva, нем. Kathereinfeld) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 1352 становника (према попису из 1991. било је 1445 становника).

Историја[уреди]

Поједини извори наводе да прво помињање села под именом Тополовац датира из XVII века. Како се наводи, било је то насеље са претежно српским живљем. На простору око Бечкерека, Лугоша и Темишвара забележено је више насеља под овим именом. На Угарским картама које се односе на XVI, XVII и XVIII век налазимо више насеља под овим именом. Тако се ово име пренело на више потеза у банатским насељима поред реке Тамиш (Сечањ, Сарча, Катарина). После Другог светског рата нови насељеници дали су насељу Катарина име Равни Тополовац.

Насеље припада простору који се данас назива Средњи Банат (Кеве округ, Торонталска жупанија, Бечкеречки округ, Тамишки Банат, Темишварски Банат, Тамишки срез, Средњобанатски округ) на северној географској ширини 45º26´ и источној географско дужини 20º35´. Надморска висина насеља и атара Равни Тополовац креће се од 79 до 81 метар.[1] Захвата површину од 31 km².

Порекло имена[уреди]

Име овог места изведено је од имена топола (papulus alba) у историјским и на географским картама (Kathreinfeld, Katarina, Katharinenfeld). Под овим именом насеље се среће у подручју Ботоша и Сечња близу реке Тамиш. Услед честих поплава насеље је мењало место, увек јужно од данашњег места и различито је записивано. Претпоставља се да је основано 1795. и насељено немачким становништвом.

Крајем 18. века основано је насеље Катаринафелд, данашњи Равни Тополовац. Село је током своје историје променило неколико имена:

  1. 1794-1853 Катаринафелд (Katharinafeld)
  2. 1854-1864 Катариненфелд(Katharinenfeld)
  3. 1864-1878 Катаринфелд (Katharinfeld)
  4. 1878-1918 Каталинфалва (Katarinfalva)
  5. 1918-1920 Катарина
  6. 1920-1922 Катариновац
  7. 1922-1941 Катарина
  8. 1941-1944 Катхереинфелд (Kathereinfeld)
  9. 1944-1947 Катарина (било је предложено Толбухиново)
  10. 1947-1948 Тополовац
  11. 1948-1949 Банатски Тополовац
  12. 1949- Равни Тополовац 2[2]

Подаци о селу и његовој прошлости[уреди]

Село припада средњем Банату, налази се 21 km североисточно од Зрењанина и по изградњи инфраструктурних објеката и модерних кућа за становање може се мерити са насељима градског карактера.

Насеље под именом Тополовац се први пут помиње у Тамишком Банату у XIV веку. Према једној легенди која је забележена почетком XX века, становништво тог старог Тополовца, које се налазило на Тамишу иселило се на север због најезде Турака у XVI веку. Исто тако иселило се због турске најезде и становништво једног насеља које се налазило у атару Равног Тополовца, близу данашњег села. Оно је повлечећи се на север, према легенди, све драгоцености и благо ставило у црквена звона и потопили у црквени бунар. Легенда о благу дуго се одржала у Угарској, па су чак долазили пустолови да траже бунар са благом из Кечкеметског краја у Мађарској. Према казивањима најстаријих становника Тополовца, ово насеље звало се „Света Марија“, а други кажу да се звало „Мали Кечкемет“. На старим Угарским картама Баната у атару места убележено је насеље Кендереш, близу данашњег села. Ово име се сачувало у атару данашњег села све до Другог светског рата. Старо је и име Шозов за канал који пролази поред села и спаја Тамиш и Бегеј, које је изведено од старог српског насеља које се јавља у овом делу Баната. Данашње насеље настало је на поседу покатоличене и помађарене јерменске породице Киш, која је најпре живела у Чанаду. Она је успела да се уздигне захваљујући услугама које су у осамнаестом веку пружали Хабзбурговцима. Племићку титулу овој породици доделила је Марија Терезија, Аустријска царица. Закупац и арендатор Исак Киш, који се обогатио закупом Беља и трговином стоком и вином у Бачкој, купио је на лицитацији у Бечу 1. августа 1781. године за 647.750 форинти Елемирско-Итебејско властелинство од Бечке коморе. Како становници Итебеја, Торка и Сент Ђерђа (Житишта) нису хтели да прихвате Киша за свог властелина избила је 1782. године побуна због чега је 12 побуњеника кажњено. Интервенисала је и војска. После смиривања стања, управу над Итебејским властелинством Киш је препустио свом најмлађем сину Николи који је био ожењен Катарином фон Лукач Исекуц.

Данашње село основала је спахиница Катарина фон Лукач Исекуц која је била удата за Николу Киша, поседника Итебејског властелинства, на месту где је негде 1785. године он убијен. Највероватније да је страдао од побуњеника који су се још увек чврсто држали желећи да поврате своја камарална права. Она је на том месту подигла најпре крст, а 1790. године основала село, које је прве житеље добило 1794. године. Село је касније добило име Катаринафелд по њеном имену. То се поклапало са државним интересима јер је тиме ојачан загранични део немачким „јобађима“ после велике провале Турака у Банат 1791. године. Катарина је 1808. започела изградњу цркве која је завршена 1812. године. Место је током деветнаестог века добило и друге установе неопходне за развој. Структура становништва је измењена 1945/46. колонизацијом претежно српског становништва са подручја Херцеговине и разних крајева Босне.[3][4]

Демографија[уреди]

У насељу Равни Тополовац живи 1450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,1 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 466 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2454 [5]
1953. 2086
1961. 2096
1971. 1817
1981. 1656
1991. 1445 1407
2002. 1483 1352
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.191 88,09%
Роми
  
59 4,36%
Хрвати
  
17 1,25%
Румуни
  
5 0,36%
Мађари
  
5 0,36%
Македонци
  
3 0,22%
Југословени
  
3 0,22%
Црногорци
  
2 0,14%
Бугари
  
1 0,07%
непознато
  
1 0,07%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Равни Тополовац“, монографија села историчара Борише Радовановића
  2. ^ Бориша Радовановић, „Равни Тополовац“, монографија насеља, Српска академија наука и уметности, Београд, 1991
  3. ^ „Историјски архив Зрењанина фонд Киш Ерне; Бориша Радовановић, Равни Тополовац“, монографија насеља, Српска академија наука и уметности, Београд, 1991;
  4. ^ Бориша Радовановић, „Равни Тополовац сред Равног Баната“, Завичајац, Зрењанин
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Равни Тополовац