Торак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Торак

Румунска православна црква у Малом Тораку
Румунска православна црква у Малом Тораку

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво (2011) 2291
Густина становништва 34 ст/km²
Положај
Координате 45°30′19″N 20°36′14″E / 45.505166, 20.603833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Површина 83,2 km²
Торак на мапи Србије
{{{alt}}}
Торак
Торак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23232
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 30′ 19" СГШ, 20° 36′ 14" ИГД

Торак (мађ. Bégatárnok,рум. Torac) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2291 становника .

Географске одлике[уреди]

Торак представља по значају другу раскрсницу у житиштанској општини. Од њих се одваја североисточни пут који повезује 4 општинска насеља и даље води у Румунију, и југоисточни пут који повезује житиштанску и сечањску општину. Налази се на 80m надморске висине.

Историја[уреди]

Први траг датира из 1334. године и спомиње се под називом Торак. Тада је место било насељено Србима. У другој половини 18. века око 20.000 Румуна помера се из ердељских планина у Банат. Масовни долазак Румуна у Торак уследио је 1767. године. Том приликом формирана су два насеља - Мали Торак и Велики Торак, који су постојали све до краја I светског рата. Највише Румуна се доселило из долине Мориша, Чанада, Србовца и Сакалхаза. Године 1781. купио га је Исак Киш.

О пореклу имена Торак мало се зна. Од 1947. године до 12.04.2001. носи назив Бегејци, када му се враћа првобитни назив. У другој половини 1991. године у месту је деловао притворски центар за особе хрватске националности са подручја захваћених грађанским ратом у Хрватској (Притворски центар Бегејци).

Демографија[уреди]

У насељу Торак живи 2281 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,5 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 1016 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је нагли пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4945 [1]
1953. 5012
1961. 5198
1971. 4817
1981. 4289
1991. 3700 3250
2002. 3238 2850
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
1.780 62,45%
Срби
  
569 19,96%
Роми
  
203 7,12%
Мађари
  
89 3,12%
Југословени
  
83 2,91%
Муслимани
  
8 0,28%
Хрвати
  
3 0,10%
Словаци
  
2 0,07%
Бугари
  
2 0,07%
Немци
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
непознато
  
1 0,03%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]