Житиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Житиште

Православна црква
Православна црква

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво (2011) 2903
Густина становништва 69 ст/km²
Положај
Координате 45°29′04″N 20°32′35″E / 45.484333, 20.543166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 73 m
Површина 48,5 km²
Житиште на мапи Србије
{{{alt}}}
Житиште
Житиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23210
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 29′ 04" СГШ, 20° 32′ 35" ИГД

Житиште је градско насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.

Називи[уреди]

Старији назив насеља је био Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положај[уреди]

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази међународни пут M-7, Зрењанин - Темишвар.

Историја[уреди]

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Шенђурађ, које је те године промењено у Житиште.

Демографија[уреди]

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3163 [1]
1953. 3326
1961. 3078
1971. 2921
1981. 3060
1991. 3074 3033
2002. 3325 3242
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.861 88,24%
Роми
  
156 4,81%
Мађари
  
70 2,15%
Југословени
  
32 0,98%
Румуни
  
29 0,89%
Црногорци
  
8 0,24%
Хрвати
  
3 0,09%
Словаци
  
2 0,06%
Муслимани
  
2 0,06%
Македонци
  
2 0,06%
Бугари
  
2 0,06%
Немци
  
1 0,03%
непознато
  
15 0,46%


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :