Percrocuta
| Percrocuta | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Инфраред: | Aeluroidea |
| Парвред: | Viverroidea |
| Натпородица: | Herpestoidea |
| Породица: | †Percrocutidae |
| Род: | †Percrocuta Kretzoi, 1938 |
| Типска врста | |
| Percrocuta carnifex Pilgrim, 1913
| |
| Врсте | |
| |
| Синоними | |
|
синоними рода:
синоними врста:
| |
Percrocuta (Перкрокута — „окорјела хијена”) је изумрли род мачколиких звијери из изумрле породице Percrocutidae, који је у периоду од средњег Миоцена до касног Плиоцена настањивао подручје Европе, Африке и Азије.[1]
Етимологија назива[уреди | уреди извор]
Назив овог рода води поријекло од:
Опис[уреди | уреди извор]
Врсте из рода Percrocuta су досезале максималну дужину од 1,5 m. Све врсте из рода Percrocuta су биле много веће од данашњи хијена, но мање од женке лава. Као и данашња пјегава хијена, врсте из рода Percrocuta су посједовале робусну лобању и моћне вилице. Као и код данашње хијене, задње ноге су им биле краће од предњи, што је резултовало нагнутим леђима.[2]
Систематика[уреди | уреди извор]
Класификација[уреди | уреди извор]
| Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
|---|---|---|
| †P. abessalomi (Gabunia, 1973) |  Русија (Сјеверни Кавказ)[3]
|
13,70 до 12,75 мил. год. |
| †P. carnifex (Pilgrim, 1913) |  Индија Пакистан[4]
|
14,2 до 9,5 мил. год. |
| †P. hebeiensis (Chen & Wu, 1976) |  Кина (покрајина Хебеј)
|
12,75 до 11,10 мил. год. |
| †P. leakeyi (Howell & Petter, 1985) |  Кенија[5]
|
10,0 до 9,0 мил. год. |
| †P. miocenica (Pavlović & Thenius, 1965) |  Босна и Херцеговина (околина Грачанице)[6][7] Србија (околина Пребреза)[6][7][8][9] Турска[6][7]
|
13,70 до 12,75 мил. год. |
| †P. tobieni (Crusafont & Aguirre, 1971) | Кенија[10]
|
12,5 до 11,0 мил. год. |
| †P. tungurensis (Colbert, 1939) |  Монголија Турска (централна Анадолија)
|
13,70 до 12,75 мил. год. |
Филогенетско стабло[уреди | уреди извор]
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Percrocuta.
| Herpestoidea |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.JPG){kind=small}
.png){kind=small}
.jpg){kind=small}
Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ Palmer, D., ур. (1999). The Marshall Illustrated Encyclopedia of Dinosaurs and Prehistoric Animals. London: Marshall Editions. стр. 221. ISBN 978-1-84028-152-1.
- ^ The middle Miocene mammalian site of Belometchetskaya, North Caucasus: An important biostratigraphic link between Europe and Chine
- ^ Ghaffar, Abdul; Akhtar, Muhammad; Muhammad Akbar Khan; Babar, Muhammad (2019). „Comments on Percrocuta carnifex based on the new fossil material from the Nagri Formation (Middle Siwaliks) Hasnot, Pakistan”. Geologica Acta. 17 (3): 1—9. doi:10.1344/GeologicaActa2019.17.3.
- ^ Morales, Jorge & Pickford, Martin (2006) A large percrocutid carnivore from the Late Miocene (ca. 10-9 Ma) of Nakali, Kenya. Annales de Paleontologie, 92: 359-366.
- ^ а б в „The Carnivora (Mammalia) from the middle Miocene locality of Gračanica (Bugojno Basin, Gornji Vakuf, Bosnia and Herzegovina)”.
- ^ а б в Raymond Louis Bernor; Fahlbusch, Volker; Hans-Walter Mittmann (1996). The Evolution of Western Eurasian Neogene Mammal Faunas. Columbia University Press. стр. 261—265. ISBN 978-0-231-08246-4.
- ^ The middle Miocene fossil site Prebreza in Southern Serbia
- ^ The fauna of Prebreza (southern Serbia) and its position within the Mammalian Neogene units
- ^ Werdelin, Lars (2019). „'Middle Miocene Carnivora and Hyaenodonta from Fort Ternan, western Kenya” (PDF). Geodiversitas. 41 (6).
Литература[уреди | уреди извор]
- Morales, Jorge & Pickford, Martin (2006) A large percrocutid carnivore from the Late Miocene (ca. 10-9 Ma) of Nakali, Kenya. Annales de Paleontologie, 92: 359-366.
.png){kind=small}