Selenocistein
| Selenocistein[1] | |
|---|---|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | L-Selenocistein; 3-Selanil-L-alanin; Selen cistein |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 10236-58-5  |
| PubHem | 25076 |
| HemPauk | 23436 |
| DrugBank | DB02345 |
| KEGG | |
| ChEBI | 16633 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C3H7NO2Se |
| Molarna masa | 168.05 g mol−1 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Selenocistein (Se-Cys) je aminokiselina koja je prisutna u više enzima (na primer: glutationske peroksidaze, tetrajodotironin 5' dejodinaze, tioredoksin reduktaze, format dehidrogenaze, glicin reduktaze, i pojedine hidrogenaze).
Садржај |
Nomenklatura [уреди]
IUPAC/IUBMB su zvanično preporučili simbole Sec i U za selenocistein.[2]
Struktura [уреди]
Selenocistein je strukturno sličan sa cisteinom. Jedan atom selena zauzima mesto sumpora, formirajući selenol grupu. Proteini koji sadrže jedan ili više selenocisteinskih ostataka se nazivaju selenoproteinima.
Biologija [уреди]
Selenocistein ima nižu pKa vrednost (5.47) i viši redukcioni potencijal od cisteina. Te osobine ga čine veoma podobnim za proteine koji učestvuju u antioksidantskim aktivnostima.[3]
Reference [уреди]
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature (JCBN) and Nomenclature Committee of IUBMB (NC-IUBMB) (1999). „Newsletter 1999“ (reprint, with permission). European Journal of Biochemistry 264 (2): 607–609. DOI:10.1046/j.1432-1327.1999.news99.x.
- ^ BJ. Byun and YK. Kang (2011). „Conformational preferences and pK(a) value of selenocysteine residue.“. Biopolymers 95 (5): 345–53. DOI:10.1002/bip.21581. PMID 21213257.
Литература [уреди]
- F. Zinoni, A. Birkmann, T. C. Stadtman and A. Bock (1986). „Nucleotide sequence and expression of the selenocysteine-containing polypeptide of formate dehydrogenase (formate-hydrogen-lyase-linked) from Escherichia coli“. PNAS 83 (13): 4650–4654. DOI:10.1073/pnas.83.13.4650. PMC 323799. PMID 2941757.
- F. Zinoni, A. Birkmann, W. Leinfelder and A. Bock (1987). „Cotranslational insertion of selenocysteine into formate dehydrogenase from Escherichia coli directed by a UGA codon“. PNAS 84 (10): 3156–3160. DOI:10.1073/pnas.84.10.3156. PMC 304827. PMID 3033637.
- Boyce E. Cone, Rafael Martin Del Rio, Joe Nathan Davis, and Thressa C. Stadtman (1976). „Chemical characterization of the selenoprotein component of clostridial glycine reductase: identification of selenocysteine as the organoselenium moiety“. PNAS 73 (8): 2659–63. DOI:10.1073/pnas.73.8.2659. PMC 430707. PMID 1066676.
|
|||||||||||||||||
