Triptofan

Из Википедије, слободне енциклопедије
L-Tryptophan
IUPAC ime
Drugi nazivi 2-Amino-3-(1H-indol-3-yl)propanoic acid
Identifikacija
Abrevijacija Trp, W
CAS registarski broj 73-22-3 YesY
PubChem[1][2] 6305
MeSH Tryptophan
IUPHAR ligand 717
ATC N06AX02
Jmol-3D slike Slika 1
Својства
Молекулска формула C11H12N2O2
Моларна маса 204.23 g mol−1
Растворљивост у води Rastvoran: 0.23 g/L na 0°C,

11.4 g/L na 25 °C,
17.1 g/L na 50 °C,
27.95 g/L na 75 °C

Растворљивост Rastvoran u vrućem alkoholu, alkalnim hidroksidima; nerastvoran u hloroformu.

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Triptofan je esencijalna aminokiselina, (u ljudskoj prehrani). Jedna je od 20 uobičajenih aminokiselina u genetičkom kodu, odgovoran kodon je UGG. U belančevinama sisara pojavljuje se samo L-stereoizomer, dok se D-stereoizomer povremeno nalazi u prirodnim materijalima. Triptofan se od ostalih aminokiselina razlikuje po indolnom prstenu u svojoj strukturi.[3][4]

Uloga[уреди]

Za mnoge organizme i ljude, triptofan je esencijalna aminokiselina. Što znači da se ne može da se sintetizuje u organizmu već je potrebno da se unese hranom. Glavna uloga aminokiselina, uključujući triptofan, je izgradnja proteina (belančevina). Osim toga, triptofan ima i dodatnu ulogu, izgrađuje:

Triptofan u medicini[уреди]

Metabolit triptofana 5-hidroksitritpofan (5-HTP) predložen je za lečenje epilepsije. 5-HTP se u organizmu brzo raspada na 5-HT - Serotonin stoga može biti pogodan i za lečenje depresije, manjkavost tome je što serotonin kratko ostaje u organizmu jer ga brzo metabolizuje monoamina oksidaza. U Evropi se nalazi u prodaji pod trgovačkim imenom Cincofarm i Tript-OH.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  4. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze[уреди]