Ђорђе Оцић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Оцић
Ђорђе Оцић, аутор портрета сликар Небојша Радојев
Лични подаци
Датум рођења(1934-09-22)22. септембар 1934.
Место рођењаДаљ, Вуковар, Краљевина Југославија
Датум смрти22. јануар 2008.(2008-01-22) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Најважнија делаИстрага, Смрт у Ердабову, Невеста из васељене, Ердабовска збирка, Чудо на Дунаву, Ако има царства, Њихове жене, Под сумњом, Слављеник, Шума и друм, И у башти и у машти, Речи у шетњи, Сувенири, И Срби су Црногорци, Кад би био Слободан, Срби и Хрвати на посматрању, Миланковић или Лако је генију, На златном рогу, Чудо од човека;

Ђорђе Оцић (Даљ, 22. септембра 1934Београд, 22. јануар 2008) био је српски књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовао се у месту рођења, Вуковару и Осијеку. Завршио је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор у гимназијама у Врбасу и Бечеју, а од 1963. до 1991. године у Београду (XI београдска гимназија). Био је члан Удружења књижевника Србије (од 1983), Удружења драмских писаца Србије и Српског филозофског друштва.

Живео је и писао у Београду, Бару и Даљу.

Године 2012, Службени гласник и Српска књижевна задруга објавили су ДЕЛА ЂОРЂА ОЦИЋА у 8 књига, међу којима и роман Слављеник из пишчеве рукописне заоставштине.

Заступљен је и у књизи: Jan Doležal, Dvě stoleti srbskeho romanu (Srbske sdruženi sv. Sava, Praha, 2009).

Преминуо је 22. јануара 2008. године у Београду. Сахрањен је 24. јануара у Даљу.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Друга награда на конкурсу Радио Београда за дечју игру за "Необичне разговоре" 1976,
  • Трећа награда за комедију "Флора и фауна" на конкурсу Дана комедије у Јагодини (тада Светозареву) 1979. године,
  • Награда Милош Црњански за роман "Истрага", 1982,
  • Специјална награда ТВ Београд на конкурсу Удружења драмских писаца Србије за драму "Августи", 1989.

Дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Сувенири. „Филип Вишњић”, Београд 2005. COBISS.SR 121226508

Драме[уреди | уреди извор]

  • На Златном Рогу. Знамен, Београд 2001.
  • Чудо од човека. Знамен, Београд 2001.
  • Хамлет у блу-џинсу (с Доброславом Смиљанићем). Знамен, Београд 2002.
  • Крвна зрнца, Друго стање. Знамен, Београд 2003.

Расправе[уреди | уреди извор]

  • И Срби су Црногорци. Косово и српско питање. Народна књига, Београд 1989.
  • Кад би био Слободан. Дијалошки оглед о вожду и народу. Знамен, Београд 1990.
  • Срби и Хрвати на посматрању. Знамен, Београд 1999.

Песме за децу[уреди | уреди извор]

  • И у башти и у машти. Знамен. . Београд. 1991. ISBN 86-81653-03-02.  COBISS.SR 512088242
  • Речи у шетњи (с Јеленом Оцић). Рад, Београд 1996.

Радио игре[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Никола Милошевић, Смрт у Ердабову, Књижевна реч, бр. 312, (1987). стр. 21, .
  • Ко је ко – писци из Југославије (Ошишани јеж, Београд, 1994, приредио Милисав Савић),
  • Ко је ко у Србији (Библиофон, Београд, (1991). стр. 332–333, . (1995). стр. 399 - 400, . (1996). стр. 388.),
  • Личности вуковарског краја у српској култури Боривоја Чалића (СКД Просвјета, Загреб, 1998),
  • Жарко Видовић, Романи Ђорђа Оцића. Поетофилософија и коментари, студија (1999), COBISS.SR 149837831
  • Душан Иванић, Енциклопедија српског народа (Завод за уџбенике, Београд, 2008). стр. 798,
  • Срби западно од Дунава и Дрине Јована Радојчића (Прометеј, Нови Сад, 2009),
  • Ђорђе Перић, Грађа за лексикон писаца Југославије (Матица српска, Нови Сад, 2010),
  • Рајко Лукач, Заједнички послови и дани, сјећање на Ђорђа Оцића, Траг бр. 40, Врбас, децембар (2014). стр. 128—131;
  • Дејан Вукићевић, Библиографија Ђорђа Оцића, Зборник у припреми с научног скупа "Повратак у Ердабово", одржаног 26. и 27. септембра 2014. године у Даљу.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]