Боксерски устанак

Кинески устаници

Под боксерским устанком сматра се побуна која је 1900. године међу кинеским народом изазвала сукобе великих размера. Побуњеници су били Хан Кинези који су имали за циљ протеривање свих Европљана, Јапанаца и осталих странаца који су дошли у Кину, а које су Кинези једним именом називали „страним ђаволима“ или „фан гуај лоу“. Такође је овај устанак имао за циљ враћање претходне династије Минг и збацивања Манџураца са власти, као и враћање Хонгконга. Иако су Манџурци који су живели у Кини, како цареви, тако и обични грађани, носили кинеска имена и причали кинеским језиком, а појединци су чак били већи Кинези од самих Кинеза, тј. Хан народа, Кинези су ипак желели да виде на трону „праве Кинезе“.

Побуњеници су нападали стране амбасаде, рушили цркве које су Европљани градили, а убили су и неколико стотина странаца. Вршене су и демонстрације против манџурске династије. У оквиру боксерске организације били су присутни разни појединци из различитих друштвених кругова, било је и мушкараца и жена, чак и старије дјеце и старих особа, као и ратничке школе, удружења и верске секте. Неки су били отпуштени војници, неки отпуштени са Великог кинеског канала где су радили као чамџије, мада највећи део су чинили сељаци.

"Боксерски устанак" је био претеча многих насилних антизападних реакција, које ће се понављати кроз историју. Преотимање Африке се завршило 1900. године, тако да је афрички континент успешно подељен и обезбедио колоније Уједињеном краљевству, Белгији, Француској и Немачкој. Кина је колонијалним силама била следећа на листи, посебно је Велика Британија била нарочито заинтересована за своју следећу велику азијску експанзију, након успешног успостављања потпуне контроле у својо колонији Индији, након побуне која се одиграла 1857. године. Британија је 1897. године била у свом највећем успону, у години када се обележавао дијамантски јубилеј краљице Викторије и била је потпуно спремна за кинески изазов.

У пролеће 1900. године, дипломате који су боравили у Пекингу су већ имале прилику да виде убилачке нападе на домове странаца и пословних људи, хришћанске мисије и на саме кинезе који су примили хришћанство. Насиље које је почело у северном делу Кине, убрзо је захватило и престоницу. Због напада на амбасаде и цркве, 30. маја 1900. године стране дипломате су захтевале помоћ од својих држава, да бих заштитиле. Између 31. маја и 04. априла у дипломатско насеље, које се налазило одмах поред зидина Забрањеног града, стигло је четиристо морнара и маринаца, који су одмах подигли одбрамбене барикаде. Сер Клод Мекдоналд, британски амбасадор, тражио је упућивање далеко већих снага, пре него су прекинуте све телеграфске везе, тако да су дипломате и њихове породице , као и особље, били потпуно изоловани унутар дипломатског насеља и католичке катедрале.

Царица Цу Хси је 18. јуна издала наређење да се сви странци у Кини погубе. То је довело до тога да је два дана касније почела опсада дипломатског насеља од стране 20.000 "Боксера", који су витлајући мачевима, кренули у масовни напад носећи своје црвено-беле заставе и карактеристичну униформу: црвене турбане на глави, црвене ленте и врпце преко плаве одеће. Нападачи су били удаљени свега десетак метара од капије дипломатског комплекса, када су трупе које су штитиле дипломате, отвориле ватру и убила око 50 нападача, након чега се остатак нападача повукао. Међутим, нападачи су се од тада, свакодневно поново враћали, тако да је у наредним данима убијено 76 људи, укључујући и немачког амбасадора.

Опсада је трајала све до 14. августа, када су међународне војне снаге које су бројале око 20.000 војника и биле упућене из Тјенцина, започела бомбардовање Пекинга и ослободило дипломатско насеље од опсаде. Том приликом, разорен је Забрањени град, док је царица Цу Хси успела да побегне из града запрежним колима, прерушена у сељанку.

Пекинг је опљачкан, међународне војне снаге су наставиле свој поход на север ради успостављања контроле над северним кинеским провинцијама, где су "Боксери" били бројни и где су имали велику подршку. Царска влада је била приморана да прихвати понижавајуће одредбе мировног протокола из Пекинга: европским силама је било дозвољено да задрже војне снаге у Пекингу; владини официри који су узели учешће у побуни биће процесирани; страним силама ће бити надокнађена штета коју су претрпели; сва утврђења од Пекинга до мора биће разоружана; увоз наоружања биће забрањен. Распарчавање Кине је избегнуто само из разлога што је америчким трговачким интересима одговарало да се одржи територијални интегритет земље. Кине је фактички престала да буде независна држава, као таква није била у стању да реагује у руско-јапанском рату, који је довео да успостављања Јапана на далеком истоку.

Царица Цу Хси се вратила у Пекинг две године касније, када је била приморана да примењује бројне реформе. Једна од тих мера укључивала и модернизацију образовања кроз измене наставног плана, напуштања класичног Конфучијевог учења и давању нагласка математици, науци и машинству. Модернизација је укључивала и образовање жена, али и упућивање младих кинеза на школовање у Европу, где у неки од њих дошли у контакт са марксизмом. Кинеска војска је професионализована по узору на војске западних земаља и јапанску војску. 1909. године долази до формирања провинцијских скупштина, док 1910. године се формира народна, демократски формирана скупштина. Велика побуна је избила 1911. године у западној провинцији Сичуан, из које је касније произишла Кинеска народна револуција, која је оборила династију.

Историјска позадина

Порекло Боксера

Боксерска побуна и савезништво осам нација, Кина 1900–1901

Организација Праведне и хармоничне песнице (Јихећуен) или "Песнице праведног склада" (енгл. "The Fists of Righteous Harmony") формирана је у унутрашњим деловима северне обалске провинције Шандонг, дуго познате по социјалним немирима, верским сектама и борилачким друштвима. Амерички хришћански мисионари су вероватно први који су добро обучене, атлетске младиће називали „Боксери“, због борилачких вештина и обуке у оружју. Њихова примарна пракса била је врста духовног поседовања која је подразумевала ковитлање мачева, насилну испруженост и скандирање инкантација божанствима. Неки од чланова ове организације су тврдили да поседују магичне моћи и да их ратнички ритуал чини неосетљивим на бол и отпорним на метке.

Прилике за борбу против западног задирања и колонизације биле су посебно привлачне незапосленим сеоским мушкарцима, од којих су многи били тинејџери. Традиција поседовања и нерањивости сеже неколико стотина година уназад, али поприма посебно значење против нових моћних оружја Запада. Боксери, наоружани пушкама и мачевима, тврдили су да имају натприродну нерањивост према ударцима топова, пушчаних хитаца и нападима ножевима. Даље, Боксерске групе популарно су тврдиле да ће милиони војника сићи с неба да им помогну у пречишћавању Кине од страног угњетавања.

Године 1895, упркос амбивалентности према њиховој хетеродоксној пракси, Јусјен, Манчу, који је тада био префект Цаоџоу, а касније ће постати провинцијски гувернер, сарађивао је са Друштвом великих мачева, чија је првобитна сврха била заштита од разбојништва, у борби против разбојника. Мисионари Немачког друштва божанске речи развили су своје присуство у тој области, делом прихватајући значајан део обраћеника којима је била „потребна заштита од закона“. Једном приликом 1895. године, велика разбојничка банда коју је поразило Друштво великих мачева тврдила је да су католици да би избегли кривично гоњење. „Граница између хришћана и разбојника постајала је све нејаснија“, примећује Пол Кохен. Неки мисионари попут Џорџа Стенца такође су користили своје привилегије да интервенишу у парницама. Велики мачеви су одговорили нападима и спаљивањем католичких имања. Као резултат дипломатског притиска у главном граду, Јусјен је погубио неколико вођа Великог мача, али није казнио никога другог. Након овога почела су да се појављују додатна тајна борилачка друштава.

Литература

• Hywel, Williams (2006). Days That Changed the World. стр. 134,135,136. ISBN 978-86-7274-267-1. 
• Cohen, Paul A. (1997). History in three keys: the boxers as event, experience, and myth. Columbia University Press. ISBN 0-231-10651-3. 
• Elliott, Jane E. (2002). Some Did It for Civilisation, Some Did It for Their Country: A Revised View of the Boxer War. Hong Kong: Chinese University Press. ISBN 9622019730. 
• Buck, David D. (2003). „Reviewed work: Some Did It for Civilization, Some Did It for Their Country: A Revised View of the Boxer War, Jane E. Elliott”. The China Quarterly. 173 (173): 234—237. JSTOR 20058979. 
• Edgerton, Robert B. (1997). Warriors of the rising sun: a history of the Japanese military (illustrated изд.). W. W. Norton & Company. ISBN 0393040852. 
• Esherick, Joseph W. (1987). The Origins of the Boxer Uprising. U of California Press. ISBN 0-520-06459-3.  Excerpt
• Harrington, Peter (2001). Peking 1900: The Boxer Rebellion. Oxford: Osprey. ISBN 1-84176-181-8. 
• Klein, Thoralf (2008). „The Boxer War-the Boxer Uprising”. Online Encyclopedia of Mass Violence. 
• Leonhard, Robert R. „The China Relief Expedition Joint Coalition Warfare in China Summer 1900” (PDF). The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 12. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Preston, Diana (2000). The Boxer Rebellion: The Dramatic Story of China's War on Foreigners That Shook the World in the Summer of 1900. New York: Walker. ISBN 0802713610. Архивирано из оригинала 25. 12. 2010. г. ; British title:. Besieged in Peking: The Story of the 1900 Boxer Rising. London: Constable. 1999. ; popular history.
• Thompson, Larry Clinton (2009). William Scott Ament and the Boxer Rebellion: Heroism, Hubris, and the "Ideal Missionary". Jefferson, NC: McFarland. ISBN 978-0-78645-338-2. 
• Xiang, Lanxin (2003). The Origins of the Boxer War: A Multinational Study. Psychology Press. ISBN 0-7007-1563-0. 
• Xu, Guangqiu (2012). „Eight Foreign Armies Invasion of China”. Ур.: Li, Xiaobing. China at War: An Encyclopedia. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 9781598844153. 

Општа гледишта и анализе

In addition to those used in the notes and listed under References, general accounts can be found in such textbooks as Jonathan Spence, In Search of Modern China, pp. 230–235; Keith Schoppa, Revolution and Its Past, pp. 118–123; and Immanuel Hsu, Ch 16, "The Boxer Uprising", in The Rise of Modern China (1990).

• Bickers, Robert A.; R. G. Tiedemann, ур. (2007). The Boxers, China, and the World. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5394-1. .
• Bickers, Robert A. (2011). The Scramble for China: Foreign Devils in the Qing Empire, 1800–1914. London: Allen Lane. .
• Buck, David D. "Recent Studies of the Boxer Movement", Chinese Studies in History 20 (1987). Introduction to a special issue of the journal devoted to translations of recent research on the Boxers in the People's Republic.
• Harrison, Henrietta. "Justice on Behalf of Heaven" History Today (Sep 2000) , Vol. 50 Issue 9, pp. 44-51 online; popular history..
• Shan, Patrick Fuliang (2018). Yuan Shikai: A Reappraisal. The University of British Columbia Press. ISBN 9780774837781. 
• Purcell, Victor (1963). The Boxer Uprising: A background study. .
• Silbey, David (2012). The Boxer Rebellion and the Great Game in China. New York: Hill and Wang. ISBN 9780809094776. 
• „In Our Time – discussion show on The Boxer Rebellion”. BBC Radio4. 

Мисионарско искуство и лични становишта

• Bell, P, and Clements, R (2014). Lives from a Black Tin Box. Authentic Media. ISBN 978-1-86024-931-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) The story of the Xinzhou martyrs, Shanxi Province.
• Brandt, Nat (1994). Massacre in Shansi. Syracuse University Press. ISBN 0-8156-0282-0. . The story of the Oberlin missionaries at Taigu, Shanxi.
• Clark, Anthony E. (2015). Heaven in Conflict: Franciscans and the Boxer Uprising in Shanxi. Seattle and London: University of Washington Press. ISBN 978-0-295-99400-0. 
• Price, Eva Jane (1989). China Journal, 1889–1900: An American Missionary Family During the Boxer Rebellion. Scribner. ISBN 0-684-18951-8. . Review: Susanna Ashton. „Compound Walls: Eva Jane Price's Letters from a Chinese Mission, 1890–1900.”. Frontiers. 17 (3): 80—94. 1996. ISSN 0160-9009. . The journal of the events leading up to the deaths of the Price family.
• Sharf, Frederic A.; Harrington, Peter (2000). China, 1900: The Eyewitnesses Speak : The Experience of Westerners in China During the Boxer Rebellion, as Described by Participants in Letters, Diaries and Photographs. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-410-9. . Excerpts from German, British, Japanese, and American soldiers, diplomats and journalists.
• Sharf, Frederic A.; Harrington, Peter (2000). China 1900: The Artists' Perspective. London: Greenhill. ISBN 1-85367-409-5. 
• Tiedemann, R.G. (1998). „Boxers, Christians and the culture of violence in north China”. Journal of Peasant Studies. 25 (4): 150—160. doi:10.1080/03066159808438688. 

Савезничка интервенција, Боксерски рат и последице

• Bodin, Lynn E.; Warner, Christopher (1979). The Boxer Rebellion. Men-at-Arms Series 95. London: Osprey. ISBN 0-85045-335-6. 
• Fleming, Peter (1959). The Siege at Peking. New York: Harper. ISBN 0-88029-462-0. 
• Hevia, James L (1992). „Leaving a Brand on China: Missionary Discourse in the Wake of the Boxer Movement”. Modern China. 18 (3): 304—332. .
• Hevia, James L. (2003). „A Reign of Terror: Punishment and Retribution in Beijing and its Environs, Chapter 6”. English Lessons: The Pedagogy of Imperialism in Nineteenth Century China. Durham, NC: Duke University Press. стр. 195–240. ISBN 0-8223-3151-9. 
• Hunt, Michael H. "The American Remission of the Boxer Indemnity: A Reappraisal", Journal of Asian Studies 31 (Spring 1972): 539–559.
• Hunt, Michael H. "The Forgotten Occupation: Peking, 1900–1901", Pacific Historical Review 48.4 (November 1979): 501–529.
• Langer, William. The Diplomacy of Imperialism 1890–1902. стр. 677—709. . (2nd ed. 1950).

Савремени извештаји и извори

• Broomhall, Marshall (1901). Martyred Missionaries of The China Inland Mission; With a Record of The Perils and Sufferings of Some Who Escaped. London: Morgan and Scott. . A contemporary account.
• Conger, Sarah Pike (1909), Letters from China with Particular Reference to the Empress Dowager and the Women of China (2nd изд.), Chicago: A.C. McClurg 
• E. H. Edwards (1903). Fire and Sword in Shansi: The Story of the Martyrdom of Foreigners and Chinese Christians. New York: Revell. 
• Isaac Taylor Headland, (1902). Chinese Heroes; Being a Record of Persecutions Endured by Native Christians in the Boxer Uprising. New York, Cincinnati: Eaton & Mains; Jennings & Pye. .
• Arnold Henry Savage Landor, (1901). China and the Allies. New York: Scribner's. . 01008198 Google Books: China and the Allies
• Pierre Loti, The Last Days of Pekin (Boston: Little, Brown and Co., 1902): tr. of Les Derniers Jours De Pékin (Paris: Lévy, 1900).
• W. A. P. Martin, The Siege in Peking, China against the World (New York: F. H. Revell company, 1900).
• Putnam Weale, Bertram Lenox, (1907). Indiscreet Letters from Peking: Being the Notes of an Eyewitness, Which Set Forth in Some Detail, From Day to Day, The Real Story of the Siege and Sack of a Distressed Capital in 1900– The Year of Great Tribulation. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) Dodd, Mead. Free ebook. Project Gutenberg.
• Arthur H.Smith, China in Convulsion (New York: F. H. Revell, 2 vols. 1901). Internet Archive Volume I Volume II, An account of the Boxers and the siege by a missionary who had lived in a North China village.

Спољашње везе

• Lost in the Gobi Desert: Hart retraces great-grandfather's footsteps, William & Mary News Story, 3 January 2005.
• September 1900 San Francisco Newspaper
• 200 Photographs in Library of Congress online Collection
• 55 Days at Peking на сајту IMDb (језик: енглески)
• Pa kuo lien chun на сајту IMDb (језик: енглески)
• University of Washington Library's Digital Collections – Robert Henry Chandless Photographs
• Proceedings of the Tenth Universal Peace Congress, 1901
• Pictures from the Siege of Peking, from the Caldwell Kvaran archives
• Eyewitness account: When the Allies Entered Peking, 1900 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2014), an excerpt of Pierre Loti's Les Derniers Jours de Pékin (1902).
• -{Documents of the Boxer Rebellion (China Relief Expedition), 1900–1901 National Museum of the U.S. Navy (Selected Naval Documents).v
• Internet Archive "Boxer Rebellion" Books, films, and audio