Пређи на садржај

Боранија

С Википедије, слободне енциклопедије
Боранија
Боранија (зелена, сирова)
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија131 kJ (31 kcal)
6,97 g
Прехрамбена влакна2,7 g
0,22 g
1,83 g
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
35 μg
Тиамин 1)
(7%)
0,082 mg
Рибофлавин 2)
(9%)
0,104 mg
Ниацин 3)
(5%)
0,734 mg
Витамин Б5
(5%)
0,225 mg
Витамин Б6
(11%)
0,141 mg
Фолат 9)
(8%)
33 μg
Витамин Ц
(15%)
12,2 mg
Витамин К
(14%)
14,4 μg
Минерали
Калцијум
(4%)
37 mg
Гвожђе
(8%)
1,03 mg
Магнезијум
(7%)
25 mg
Манган
(10%)
0,216 mg
Фосфор
(5%)
38 mg
Калијум
(4%)
211 mg
Цинк
(3%)
0,24 mg
Остали конституенти
Fluoride19 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Боранија (Phaseolus vulgaris) је једногодишња биљка.[1][2] Када се говори о боранији као биљци у ствари се мисли на биљку обичног пасуља која се узгаја због њених незрелих махуна, које могу бити зелене или жуте, и у којима се налазе такође незрели плодови.

Ботаничке особине

[уреди | уреди извор]
Кувана боранија

Плод бораније је махуна. По облику може бити ваљкаста, сабљаста или српаста, а на попречном пресеку округла, елипсаста, полупљосната и пљосната. Корен је слабије развијен и претежно је у површинском слоју земљишта. Корен може да стигне на дубину 70 cm. На жилама образује мноштво квржица с бактеријама које везују слободни азот из ваздуха. Стабло може бити побијушаво (високо) или ниско (чучаво). У форми високих стабло може достићи висину и до 3m, а ниске форме развијају разгранато жбунасто стабло с кратким интернодијама, високо 30–45 cm. Листови су спирално распоређени дуж стабла. Цветови су скупљени у цваст, која израста у пазуху лисних дршки. Махуна је плод бораније и може бити различитог облика, боје и величине, што зависи од сорте и начина гајења.

Услови успевања

[уреди | уреди извор]

Боранија је култура која има широк ареал гајења. Најбоље успева у благом, умерено влажном подручју. Боранија има велике потребе за топлотом у свим периодима свог гајења. Семе клија и ниче на температури изнад 10 °C. У раној фази развоја и раста има изразито велику потребу за светлошћу.У недостатку светлости младе биљке се издужују и то неповољно утиче на раст и развој.

Техника гајења

[уреди | уреди извор]

Гаји се као баштенски усев на малим површинама за свежу потрошњу или на великим парцелама за индустријску прераду уз примену машинске бербе комбајном.

Гаје се домаће и одомаћене стране сорте ниског и високог раста, погодне за потрошњу не само у свежем стању него и у различите видове прераде. Заједничке особине су им: квалитетна махуна, добра родност и задовољавајућа отпорност према најраширенијим болестима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Green Beans”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  2. ^ „Beans - Vegetable Directory - Watch Your Garden Grow - University of Illinois Extension”. 

Литература

[уреди | уреди извор]