Боровница

За друге употребе, погледајте Боровница (вишезначна одредница).

Боровница
листови и плодови боровнице
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Ericales
Породица:	Ericaceae
Потпородица:	Vaccinioideae
Племе:	Vaccinieae
Род:	Vaccinium
Секција:	Myrtillus
Врста:	V. myrtillus
Биномно име
Vaccinium myrtillus L.
Синоними
Vaccinium angulosum Dul. V. montanum Salisb. Vaccinium yatabei Makino

Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. Vaccinium myrtillus) је жбунаста биљка из породице вресова (Ericaceae). Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова са биљком миртом.

Опис биљке

Жбунаста биљка висине до 50 cm са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 mm и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена.

Станиште и распрострањеност

Погодно тло за раст боровнице је кисело и умереновлажно земљиште, а на вишим надморским висинама је планинска црница. Расте у зони листопадних, букових шума и изнад ње на свежим земљиштима. Значајна је њена улога на планинским чистинама и субалпским ацидофилним заједницама где обраста велике површине. Чест је становник многих планинских масива.

Хемијски састав боровнице

Као боровница се користи зрео плод (Myrtilli fructus) и лист (M. folium). Хемијски састав плодова је:

• органске киселине, посебно лимунска и јабучна;
• шећер (до 30%);
• витамин Ц (око 6 mg%);
• пирокатехински танини;
• комплекс Б витамина;
• каротен (око 1 mg %);
• масна уља (30%) (у семенима);
• протеини (око 18%) у семенима.

Листови боровнице су прави извор минерала (калијум, натријум, манган, хром, гвожђе, бакар и др.), витамина Ц, органских киселина, а садрже и сапонине, шећер (до 18%), танинe и др.

Лековито дејство и употреба

Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини. Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.

Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта.

При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује.

Занимљивости

У албанском језику (алб. boronica) је сличан, словенски, назив за боровницу.

Галерија

• 
  Боровница у цвату
• 
  плодови сакупљени у Аргентини
• 
  плодови сакупљени у Норвешкој
• 
  Боровнице из Биоградске горе
• 
  Боровнице из Биоградске горе
• 
  Боровнице на планини Дукат
• 
  Боровнице на планини Дукат
• 
  Плод боровнице
• 
  Боровница
• 
  Боровница
• 
  Станиште боровнице на Бесној Кобили
• 
  Станиште боровнице на Бесној Кобили

Види још

• Сјеверна високожбунаста боровница
• Америчка високожбунаста боровница

Литература

• Вуксановић, Снежана: Љековите биљке у шумски плодови (брошура), Натура, Колашин, 2007.
• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

• Технологија гајења високожбунасте боровнице, Проф. Др Јасминка Миливојевић, Пољопривредни факултет Универзитет у Београду, 2015.
• BioNet škola
• Species profile: Blaeberry
• Bilberry and Herbal Medicine
• Den virtuelle floran - Distribution мртва веза
• Korisni saveti
• www.poljoprivrednik.rs Izbor lokacije