Велики Кичић

Велики Кичић
Велики Кичић;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Косовска Митровица
Географске карактеристике
Координате	42° 52′ 14″ С; 20° 55′ 20″ И / 42.8706° С; 20.9222° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Велики Кичић Велики Кичић на карти Србије

Велики Кичић (алб. Kçiq i Madh) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Географија

Село је на подножју Копаоника, делом у проширеној долини Крчевинског потока при његовом излазу у поље, делом с десне стране потока, на језерској тераси од 620 m. Разбијеног је типа. Дели се на махале Преловца, Маљока, Ћамарата, Ватића и Бангела. Куће у махалама су збијене.

Рељеф

Село је изграђено под Црнушом, палеовулканском купом висине 1009 m. Црнуша је удаљена 4 km источно од Косовске Митровице. Њена релативна висина износи 360 m, у основи је широка око 2 km, док нагиби њених страна падају под углом 25°-30°.

Црнуша је изграђена од латита, који овде представљају површински очврсле лавичне стене. Латити Црнуше упадљиво се разликују по свом специфичном минералном и хемијском саставу од вулканских стена прве фазе и кварцлатита. На Црнуши је утврђено уклапање дрвећа (стабла) приликом кретања лаве. Остаци вегетације знатно су угљенисани.

Старост ове вулканске структуре вероватно је миоценска, због чега су палеовулканске форме значајно уништене и преиначене каснијим ерозивним процесима.^[1]

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва су из 1934. године.^[2]

Арбанашки родови

Ћамарат (22 к.), од фиса Бериша. Досељени из Ћамарата у Скадарској Малесији у другој половини 18. века пре Арбанаса села Смрековнице, јер су Ћамарати живели у Смрековници пре њиховог досељења.

Маљок (19 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије заједно с Ћамаратима.

Ватић (9 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије крајем 18. века заједно са Арбанасима из Смрековнице као њихови рођаци.

Планали (6 к.), од фиса Тсача. Досељен је 1878. као мухаџир из В. Плане у Топлици.

Поисламљени и поарбанашени српски родови

Преловц (24 к.). Потиче од двојице браће Османа и Бехрама и њихове браће од стричева Фејзе и Брахима досељених крајем 18. века из Преловца у Дреници. Њихови преци, православни Срби, како то њихови садашњи потомци истичу, у ислам су прешли у селу своје старине, у Преловцу. Појасеви су им у 1934. од досељења били: Осман, Ајредин, Осман, Фејзула, Ајрула (70 година). Ушли су у фис Бериш.

Асановић (3 к.). Потичу од двојице браће, Асана и Зејнуле, који су се средином 19. века доселили из Бистрице (К. Митровица). Поменута двојица браће су прешла у ислам у Бистрици. Отац им се звао Стојан, а њихова српска имена њихови садашњи потомци као да не знају. Појасеви у 1934: Стојан, Асан, Даут, Реџеп (60 година). И они ушли у фис Бериш.

Бошњак (1 к.). Досељен из града Новог Пазара око 1880. При досељењу су његови чланови говорили само српски; сад српски не знају.

Становништво

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.257
1953.	1.455
1961.	1.801
1971.	2.407
1981.	3.055
1991.	3.830

Референце

^ „Paleovulkanski reljef Kosova i Metohije - Палеовулкански рељеф Косова и Метохије”.
^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1] „Paleovulkanski reljef Kosova i Metohije - Палеовулкански рељеф Косова и Метохије”.

[Урошевић_Атанасије-Косово-2] Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

[3] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]