Пређи на садржај

Виго

Координате: 42° 13′ 53″ С; 8° 42′ 45″ З / 42.231356° С; 8.712447° З / 42.231356; -8.712447
С Википедије, слободне енциклопедије
Виго
Vigo
Виго
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шпанија
Аутономна заједницаГалисија
Основан15. век
Становништво
Становништво
 — 297.332
 — густина2.725,32 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 13′ 53″ С; 8° 42′ 45″ З / 42.231356° С; 8.712447° З / 42.231356; -8.712447
Апс. висина28 m m
Површина109,1 km2
Виго на карти Шпаније
Виго
Виго
Виго на карти Шпаније
Остали подаци
ГрадоначелникАбел Кабаљеро
Веб-сајт
hoxe.vigo.org

Виго (шп. Vigo) град је у шпанској аутономној заједници Галисија. Налази се на северозападу Шпаније, у покрајини Понтеведра, тачније на истоименом ријасу, на обали Атлантског океана. Виго је највећи галицијски град 297 332 становника. На ширем градском подручју живи 468 654 становника, што овај град чини 14. по величини у Шпанији. Виго је уједно и највећи шпански град који није главни град своје покрајине.

Историја

[уреди | уреди извор]

Током средњег века ту се налазила мала насеобина која је у том периоду претрпела неколико напада Викинга. Број становника је био толико мали да се Виго није могао сматрати селом све до XV. века, од када датирају први записи о њему.

Током XVI и XVII века град је опседан више пута. Френсис Дрејк је 1585. и 1589. нападао и привремено заузимао град, остављајући за собом град у рушевинама. Неколико деценија касније град је био под опсадом турске флоте. Због честих напада град је опасан зидинама, чија је изградња завршена 1656. за време владавине Филипа IV од Шпаније. Оне су и данас делимично очуване.

Током 1702. године залив у коме се налази овај град је био поприште велике битке. Године 1719. шпанска флота која је иначе била смештена овом граду је учествовала у покушају инвазије на Шкотску. Британске трупе су то искористиле и заузеле слабо брањени град. Град је био у њиховом поседу свега десет дана.

Француска фојска под Наполеоновом командом је 1808. године анексирала Шпанију, а Виго је остао слободан све до јануара 1809. Овај град је био и први галисијски град који је ослобођен Француске власти, а дан ослобођења 28. март се свечано обележава сваке године. Током Другог светског рата у близини града су потонуле две Немачке подморнице.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2008. живело 295.703 становника. [1]

Демографија
1981.1989.1991.2002.
261.331276.109[2]278.050280.186[2]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала 08. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012. 
  2. ^ а б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]