Влахиње (Косовска Митровица)
Влахиње | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Косовска Митровица |
Становништво | |
— 2011. | 271 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 58′ 07″ С; 20° 52′ 26″ И / 42.96861° С; 20.87389° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 971 m |
Влахиње (алб. Vllahinjë, Vllahi; до 1975 — Влахиња) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је западно од Зијачe, на косинама и странама брда: Великој Чуки (830м), Србовачком преслу, Белашкој (998м) и Козматици (1064м). У међама села су: Мајдан (1268м), Тамнићки поток, Бугарићка – Србовачка превија.
Историја
[уреди | уреди извор]По Девичком катастиху село Влахиња спадало је 1789. године у нурију (парохија) попа Радивоја. Године 1921. у Влахињи су 60 домаћинстава са 515 чланова. 1948 – 93 домаћинства са 677 чланова. На Русалијској чуки и на Великој чуки нема трагова од неких старијих гробаља. У Старом селу су остаци старог српског насеља. Село има трагове старих рударских радова.[1] У селу се налази џамија која је саграђена у 17. веку од донатора Хајзера Влахије.[2]
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]После друге велике сеобе Срба 1739 у селу се настањују Албанци из Малесије. Упркос притиску дошљака у селу остаје српско становништво све до краја 18. века. У Девичком катастиху записан је 1789. године Србин Марјан Н., приложник манастира Девича. У исто време због насиља придошлих одселили су се:
Данас су у Влахињи сами Албанци. Преци албанских досељеника су се настанили најпре у Горњој мали, па се одатле ширили, потискивали Србе и насељавали на местима која би Срби напустили.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 677 | 733 | 799 | 911 | 848 | 867 | 271 |
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]