Манастир Девич

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Девич (Македонија).
Манастир Девич
12-Devic.jpg
Манастир Девич након обнове
Опште информације
Место Лауша
Општина Србица
Држава  Србија
Врста споменика утврђени манастир
Време настанка око 1434. године
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту Републички завод за заштиту споменика културе

Манастир Девич који се налази под главним венцем истоимене планине у Србији, Метохији - Косово и Метохија, саграђен је око 1434. године и налази се у дреничкој шуми, 5 km. јужно од Србице.

Манастир Девич припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Положај и историјат манастира[уреди]

Манастир је саграђен на месту где се у једној шупљој букви подвижавао велики подвижник из 15. века Свети Јоаникије Девички, након што је у тај крај прешао из Црне Реке. Манастир је подигао деспот Ђурађ Бранковић око 1434. године у знак захвалности за оздрављење своје кћери-девице, по чему је манастир добио име. Ђурађ Бранковић је манастир сазидао на месту где је, четири године раније, 1430. године сахрањен пустиножитељ Јоаникије Девички.

Манастир је више пута пљачкан и обнављан у својој историји. Године 1915. су га опљачкале аустроугарске војне снаге после одступања српске војске преко Албаније у Првом светском рату. А 1941. године је срушена и уништена испосница Св. Јанићија Девичког која се налазила на падини на северној страни манастира, као и источник који се налазио у удолини ниже манастира. Манастир су тада опљачкали албански фашисти. До ових немилих догађаја манастир је у својим ризницама имао велику збирку рукописних и штампаних књига из 19. и 20. века.

Изглед цркве Ваведења Богородице[уреди]

Манастирска црква посвећена Богородичном Ваведењу је једнобродна грађевина, засведена подужним полуобличастим сводом, са споља тространом олтарском апсидом. У неком тренутку проширена је са севера, одакле је и приступ посебном, невеликом параклису са Јоаникијевим гробом, који се ослања на источни зид цркве. После обнове предузете 1578. године заслугом игумана Пахомија и јеромонаха Лонгина, како показује фреско-натпис, црква и параклис су живописани. Фрагменти зидних слика сачувани су у апсиди цркве као и над Јоаникијевим гробом, где представа његовог Успења најречитије сведочи о инвентивности зографа.

Фреске у манастиру, којих има у неколико слојева потичу из 15. века и на њима је лик Св. Јанићија Девичког у одећи великосхимника и добро очувани натпис на коме пише да је он први ктитор места сего, а добро очуван је и лик Св. Акакија, као и композиције Свадба у Кани Галилејској и Исцељење раслабљеног.

Обнављан више пута и састоји се из више цркава посвећених Ваведењу Богородице, Св. Јоаникију, Св. Ђорђу. Манастир Девич од своје имовине поседује преко 60 хектара земље и око 250 хектара шуме (винограде у Великој Хочи, неколико кућа у Вучитрну и земљу у околини Бича у Лаушима, Лепини и Лудовићима).

Игуманија манастира је Анастасија која је дошла у манастир у 13. години.[1] КФОР се повукао 2012. године и од тада је безбедност манастира у надлежности Косовске полиције.[2]

Разарање манастира 1999. и 2004. године[уреди]

У ратним операцијама 1999. манастир је опљачкан, разбијена је плоча на кивоту Св. Јоаникија а иконе су оскрнављене. Марта 2004. манастир је спаљен у присуству војника КФОР-а. Гробница Јоаникија Девичког је отворена и оскрнављена.[3]

Галерија слика[уреди]

.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Девич данас чувају они који су га некад палили („Политика“, 6. август 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  2. Сећање на мартовски погром - игуманија Анастасија („Политика“, 16. март 2013), Приступљено 12. 4. 2013.
  3. Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – MNEMOSYNE, Србица - Манастир Девич, Приступљено 15. 12. 2012.
  4. Историја српске фотографије (1839—1940), Миланка Тодић, Просвета, Музеј примењене уметности, Београд (1993), стр. 166

Спољашње везе[уреди]