Дванаеста војвођанска ударна бригада
Дванаеста војвођанска ударна бригада | |
---|---|
![]() Југословенска партизанска застава | |
Постојање | 8. октобар 1944 – мај 1945. |
Формација | 5 батаљона |
Јачина | 2.500 војника и официра[1] |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Одликовања | Орден заслуга за народ |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B0%D1%87%D0%B8_%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B5.jpg/280px-%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B0%D1%87%D0%B8_%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B5.jpg)
Дванаеста војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 8. октобра 1944. године у Војловици код Панчева од Ударног батаљона Банатске оперативне зоне, Панчевачког, Вршачког и Белоцркванског НОП одреда и нових бораца са територије јужног Баната. Имала је 5 батаљона са око 2500 бораца. До 31. октобра је била под непосредном командом Главног штаба НОВ Војводине, а затим у саставу 51. војвођанске дивизије НОВЈ.[1]
Борбени пут бригаде[уреди | уреди извор]
Њена два батаљона и јединице 109. стрељачке дивизије Црвене армије форсирали су 10/11. октобра Дунав код Вишњице, овладале Великим Селом и образовале мостобран на десној обали реке. После дводневних борби у рејону Миријева, бригада је поновно прикупљена на левој обали Дунава и упућена на положаје на левој обали Тисе, на фронту од ушћа Тисе у Дунав до ушћа Бегеја у Тису. После форсирања Тисе, њен 5. батаљон ослободио је 22. октобра Тител. Одавде је била пребачена у Нови Сад.[1]
Учествовала је у форсирању Дунава код Батине од 9. до 12. новембра 1944, затим у формирању мостробрана на десној обали реке и у ослобођењу Барање. У децембру 1944. пружала је помоћ у организовању народне власти у Барањи, а у јануару и фебруару 1945. учествовала у одбрани Вировитичког мостобрана, а у марту у ликвидацији немачког мостобрана код Болмана. У завршним операцијама форсирала је 11. априла Драву на одсеку Петријевци–Јосиповац и у саставу 51. дивизије ЈА учествовала у ослобођењу Осијека 14. априла и гоњењу немачко-квислиншких снага долином Драве до југословенско-аустријске границе у рејону Дравограда.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Војна енциклопедија, стр. 607
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година.