Фрушкогорски партизански одред
| Фрушкогорски партизански одред | |
|---|---|
.svg) Југословенска партизанска застава | |
| Постојање | 9. септембар 1941 — септембар 1942. Место формирања: Фрушка гора |
| Јачина | око 60 бораца[а] |
| Део |  Народноослободилачке војске Југославије |
| Команданти | |
| Командант | Сима Релић[а] |
| Политички комесар | Станко Пауновић Вељко[а] |
Фрушкогорски народноослободилачки партизански одред био је партизански одред формиран 9. септембра 1941. на Фрушкој гори. Био је прва герилска формација у окупираном Срему, који је тада био у саставу усташке Независне Државе Хрватске (НДХ). Приликом формирања имао је око 60 бораца, а Штаб одреда сачињавали су — командант Сима Релић, политички комесар Станко Пауновић Вељко и заменик команданта Бошко Палковљевић Пинки.[1]
Заједно са Подунавским одредом до јула 1942. извео је преко 200 акција на посаде, колоне и транспорте непријатеља, углавном делујући у ширем рејону Фрушке горе. Средином 1942, посебно у време битке за жетву, борбена активност Фрушкогорског и Подунавског одреда проширила се на подручје читавог Срема. Почетком септембра 1942. Фрушкогорски одред је реорганизован у Први фрушкогорски батаљон, који је укључен у тада формирани Трећи сремски партизански одред.[2][3]
Позадина
[уреди | уреди извор]Почетком августа 1941. године, прва одметничка група се оформила кад су усташе ухапсиле и затвориле у Бешеновачки манастир Славка Никшића, Кају Релић и Живка Бјегојевића, познатог борца радничког покрета. Сима Релић је са Газибарићем и Жицарем напао и разоружао стражаре испред манастира и ослободио затворенике, након чега су се одметнули на Фрушку гору.[4]
У ноћи 21/22. августа 1941. године из завода у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланови КПЈ. Бекство су организовали казнионички комитети КПЈ и ОК СКОЈ-а за Срем.[5] Након пар дана одбегли комунисти су се спојили са оружаном групом која се већ налазила на Фрушкој гори.[4] Спектакуларно бекство, организовано од сремских омладинаца, је имало велики мобилизациони значај у целој области.
Дана 24. августа у Бешеновачком Прњавору (код Ирига) Иришка партијска организација дотурила 15 пушака и 2 сандука муниције фрушкогорским партизанима.[5]
Дана 26. августа на Черевићкој карлици (близу села Черевића, код Петроварадина) јача група усташа и жандарма окружила је логор фрушкогорских партизана, али су ови, после дуже борбе, успели да се пребаце у нови логор на Хајдучком брегу.[6]
Дана 28. августа из Ирига, по одлуци ОК КПЈ за Срем једна десетина бораца стигла на Фрушку гору и прикључила се комунистима ослобођеним из казнионе у Сремској Митровици.[7] Неколико дана после великог бекства комуниста, на Фрушкој гори се нашло преко 60 партизана.[4]
Оснивање одреда
[уреди | уреди извор]Дана 9. септембра 1941. године, на Хајдучком брегу на Фрушкој гори, по одлуци ОК КПЈ за Срем, формиран је Фрушкогорски НОП одред.[8] Први командант Фрушкогорског одреда био је Сима Релић, за његовог заменика постављен је омладинац Бошко Палковљевић Пинки, а за политичког комесара одбегли робијаш-комуниста Станко Пауновић Вељко. Том приликом је положена заклетва бораца одреда. У првом борбеном строју било је 65 партизана, наоружаних са 50 пушака, три пушкомитраљеза и око 100 бомби.[9] У партизанском кампу је био организован идеолошки рад по групама, који су углавном руководили одбегли политички затвореници.[10]
- септембра се појавио и први број првог устаничког листа „Фрушкогорски партизан”, који је уредио Маријан Стилиновић. Он је написао и „Песму сремских партизана", а Радован Вуковић „Партизанку", најпопуларнију партизанску песму, коју су касније певали у многим крајевима Југославије.[4]
Дана 11. септембра 1941. на Хајдучком брегу (на Фрушкој гори) делови Фрушкогорског НОП одреда одбили напад жандарма из села Гргуреваца (код Сремске Митровице).[11]
У септембру 1941. године, по одлуци ЦК КПЈ, из Фрушкогорског НОП одреда, са територије НДХ прешло је у устаничку Србију 25 ослобођених робијаша.[12]
Народни хероји
[уреди | уреди извор]
Неки од бораца Фрушкогорског партизанског одреда који су проглашени за народне хероје:
- Слободан Бајић Паја
- Јован Бељански
- Милан Јешић Ибра
- Димитрије Лазаров Раша
- Лазар Марковић Чађа
- Бошко Палковљевић Пинки
- Станко Пауновић Вељко
- Марко Перичин Камењар
- Стеван Петровић Бриле
- Пашко Ромац
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Атанацковић 1968, стр. 151.
- ^ Vojna enciklopedija 9 1975, стр. 113.
- ^ Leksikon NOR 1 1980, стр. 320.
- ^ а б в г Јован Веселинов, Сви смо ми једна партија (pp. 243-250), Сремска Митровица-Нови Сад, 1980.
- ^ а б Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945[мртва веза]
- ^ „Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 23. 10. 2016.
- ^ Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945[мртва веза]
- ^ Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945[мртва веза]
- ^ Годишњица формирања Фрушкогорског партизанског одреда
- ^ Устанак народа Југославије 1941, Зборник, књига 5 (Бура Матић, Одлазак у одред), Београд 1964.
- ^ Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945[мртва веза]
- ^ Хронологија народноослободилачког рата 1941-1945[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
- Атанацковић, Жарко (1968). Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Шимановци: Месна заједница / Месни одбор СУБНОР Шимановци. COBISS.SR 185976327
- Vojna enciklopedija tom IX. Beograd. 1975. COBISS.SR 73018375
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Godišnjica formiranja Fruškogorskog partizanskog odreda”. rtv.rs. 09. 09. 2011.
