Фрушкогорски партизански одред

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Фрушкогорски народноослободилачки партизански одред је био партизански одред формиран 9. септембра 1941. године на Фрушкој гори. Фрушкогорски партизански одред је била прва герилска формација у окупираном Срему (тада НДХ).

Позадина[уреди]

Почетком августа 1941. године, прва одметничка група се оформила кад су усташе ухапсиле и затвориле у Бешеновачки манастир Славка Никшића, Кају Релић и Живка Бјегојевића, познатог борца радничког покрета. Сима Релић је са Газибарићем и Жицарем напао и разоружао стражаре испред манастира и ослободио затворенике, након чега су се одметнули на Фрушку гору.[1]

У ноћи 21/22. августа 1941. године из завода у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланови КПЈ. Бекство су организовали казнионички комитети КПЈ и ОК СКОЈ-а за Срем.[2] Након пар дана одбегли комунисти су се спојили са оружаном групом која се већ налазила на Фрушкој гори.[1] Спектакуларно бекство, организовано од сремских омладинаца, је имало велики мобилизациони значај у целој области.

Дана 24. августа у Бешеновачком Прњавору (код Ирига) Иришка партијска организација дотурила 15 пушака и 2 сандука муниције фрушкогорским партизанима.[2]

Дана 26. августа на Черевићкој карлици (близу села Черевића, код Петроварадина) јача група усташа и жандарма окружила је логор фрушкогорских партизана, али су ови, после дуже борбе, успели да се пребаце у нови логор на Хајдучком брегу.[3]

Дана 28. августа из Ирига, по одлуци ОК КПЈ за Срем једна десетина бораца стигла на Фрушку гору и прикључила се комунистима ослобођеним из казнионе у Сремској Митровици.[4] Неколико дана после великог бекства комуниста, на Фрушкој гори се нашло преко 60 партизана.[1]

Оснивање одреда[уреди]

Дана 9. септембра 1941. године, на Хајдучком брегу на Фрушкој гори, по одлуци ОК КПЈ за Срем, формиран је Фрушкогорски НОП одред.[5] Први командант Фрушкогорског одреда био је Сима Релић, за његовог заменика постављен је омладинац Бошко Палковљевић Пинки, а за политичког комесара одбегли робијаш-комуниста Станко Пауновић Вељко. Том приликом је положена заклетва бораца одреда. У првом борбеном строју било је 65 партизана, наоружаних са 50 пушака, три пушкомитраљеза и око 100 бомби.[6] У партизанском кампу је био организован идеолошки рад по групама, који су углавном руководили одбегли политички затвореници.[7]

  1. септембра се појавио и први број првог устаничког листа „Фрушкогорски партизан”, који је уредио Маријан Стилиновић. Он је написао и „Песму сремских партизана", а Радован Вуковић „Партизанку", најпопуларнију партизанску песму, коју су касније певали у многим крајевима Југославије.[1]

Дана 11. септембра 1941. на Хајдучком брегу (на Фрушкој гори) делови Фрушкогорског НОП одреда одбили напад жандарма из села Гргуреваца (код Сремске Митровице).[8]

У септембру 1941. године, по одлуци ЦК КПЈ, из Фрушкогорског НОП одреда, са територије НДХ прешло је у устаничку Србију 25 ослобођених робијаша.[9]

Описи савременика[уреди]

Члан британске мисије Бејзил Дејвидсон је оставио занимљиво сведочанство о партизанском одреду на Фрушкој гори. Он бележи да је Фрушкогорски одред био директан израз воље народа на побуну, да се састојао скоро до последњег човека од сељака рођених и одраслих у Срему, да је био у свакодневном контакту са сељацима који су га подржавали, обавештавали, снабдевали, налазили уточиште код њега, поносили се њиме, умирали за њега.[10] Дејвидсон закључује:

„Нигде није било бољег доказа о суштински народном карактеру партизанског покрета.[10]

Народни хероји[уреди]

Неки од бораца Фрушкогорског партизанског одреда који су проглашени за народне хероје:

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Вањске везе[уреди]