51. војвођанска дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Педесетпрва војвођанска дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање 31. октобар 1944.
Место оснивања:
Нови Сад
Формација Седма војвођанска бригада
Осма војвођанска бригада
Дванаеста војвођанска бригада
Четрнаеста војвођанска бригада (од 11. новембра 1945)
Артиљеријска бригада (од 25. децембра 1945)
Јачина око 5.000 војника и официра на оснивању
9.582 војника и официра 19. новембра 1944.[1]
11.342 војника и официра 1. јануара 1945.[2]
Део Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања од стране Врховне команде Црвене армије додељена почасна титула "Дунавска"

Педесет прва војвођанска дивизија НОВЈ је формирана 31. октобра 1944. године у Новом Саду од Седме, Осме и Дванаесте војвођанске бригаде. У њеном саставу биле су још и Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, од 11. новембра и Артиљеријска бригада, 12. новембра 1944. године. У почетку је имала око 5.000 бораца.

Борбени пут 51. дивизије[уреди]

Одмах после формирања, дивизија је са јединицама Црвене армије, укључена у операцију форсирања Дунава у рејону Батине и код Апатина. У тешким борбама за мостобране код Батине и код Апатина, од 11. до 23. новембра 1944. године дивизија је по врло тешком терену изложеном ватри немачке артиљерије и митраљеза, успешно садејствовала јединицама Црвене армије и знатно допринела разбијању Немаца на мостобранима. У овим борбама претрпела је губитке од 271 погинулог и 850 рањених.

Потом је учествовала у ослобођењу Барање и избила на југословенско-мађарску границу. За показану храброст бораца и руководилаца, и упорност у ослобођењу Барање похваљена је од стране Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 1. децембра 1944. године. Победу у овој операцији команда Црвене армије обележила је салвом са 20 артиљеријских плотуна из 224 топа, а у знак признања за залагање и успехе, Педесетпрвој дивизији доделила је почасну титулу "Дунавска"[3].

Од 1. јануара 1945. године дивизија је била у саставу новоформиране Треће армије ЈА. Њене јединице су код Барча 18/19. јануара прешле на десну обалу реке Драве, на Вировитички мостобран који су држали Шести и Десети корпус НОВЈ, и заузеле положаје код Подравске Слатине, где су у садејству са Шеснаестом војвођанском дивизијом водиле тешке борбе против немачких и усташко-домобранских снага.

Под притиском јаких немачких снага у операцији Вукодлак, војвођанске дивизије, укључујући и Педесетпрву, 8/9. фебруара 1945. повукле су се на северну обалу Драве, те су распоређене за одбрану фронта на Драви. У немачкој операцији Фрилингсервахен марта 1945. дивизија је учествовала у ликвидацији немачког мостобрана код Болмана. У завршним операцијама Југословенске армије за коначно ослобођење Југославије, дивизија се истакла у борбама за ослобођење Осијека, 14. априла; Ђурђевца, 2. маја; Копривнице, 5. маја; Птуја, 9. маја; а нарочито у окружењу и уништењу немачко-четничке групације код Дравограда од 12. до 15. маја, која је настојала да се пробије према Целовецу.

Литература[уреди]

Portal NOB 1.svg Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

Референце[уреди]

  1. ^ Срета Савић, 51. војвођанска дивизија, страна 13
  2. ^ Срета Савић, 51. војвођанска дивизија, страна 59
  3. ^ Срета Савић, 51. војвођанска дивизија, страна 48