Европско првенство у атлетици на отвореном 2016 — скок удаљ за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Такмичење у скоку удаљ у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2016. у Амстердаму одржано је 6. и 7. јула [1] на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Цириху 2014, одбранио је Грег Радерфорд из Уједињеног Краљевства.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовало је 25 такмичара из 17. земаља.[2]

Рекорди[уреди | уреди извор]

[3]

Рекорди пре почетка Европског првенства 2016.
Светски рекорд Мајк Пауел  Сједињене Државе 8,95 Токио, Јапан 30. август 1991
Европски рекорд Роберт Емијан  Совјетски Савез 8,86 Цахкадзор, СССР 22. мај 1987
Рекорди Европских првенстава Кристијан Рајф  Немачка 8,47 Барселона, Шпанија 1. август 2010.
Светски рекорд сезоне Џарион Лосон  Јамајка 8,58 Јуџин, Сједињене Државе 3. јул 2016.
Европски рекорд сезоне Грег Радерфорд  Велика Британија 8,31 Рим, Италија 2. јун 2016.
Рекорди после завршетка Европског првенства 2016.

Најбољи европски резултати у 2016. години[уреди | уреди извор]

Десет најбољих европских скакача удаљ 2016. године до почетка првенства (6. јула 2014), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[4][5]

1. Грег Радерфорд  Велика Британија 8,51 2. јун =6. СРЛ,
2. Милтијадис Тентоглу  Грчка 8,19 НЈР 28. мај =15. СРЛ
3. Банјамин Гфелер   Швајцарска 8,13 5. јун 29. СРЛ
4. Сергиј Никифоров  Украјина 8,11 17. јун =34. СРЛ
5. Хенри Вејринен  Финска 8,07 26. јануар =40. СРЛ
6. Тарас Неледва  Украјина 8,07 24. јун =40. СРЛ
7. Алин Камара  Немачка 8,05 5. јун =42. СРЛ
8. Виктор Кузњецов  Украјина 8,05 17. јун =42. СРЛ
9. Михел Торнеус  Шведска 8,05 2. јул =42. СРЛ
10. Измир Смајљај  Албанија 8,03 НР 21. мај =50. СРЛ
11. Жан Пјер Бертран  Француска 8,03 7. јун =50. СРЛ

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Квалификациона норма[уреди | уреди извор]

Норма
7,95 м

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
7. јул 2016. 11:00 Квалификације група А и Б
9. јул 2016 19.45 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+2)

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Европски првак за 2016. Грег Радерфорд 2. титула
Грег Радерфорд
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Михел Торнеус
Шведска Шведска
Игнисиус Гајса
Холандија Холандија

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У квалификацијама 25 такмичара подељено је у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 8.00 м (КВ), коју су пребацила 4 такмичара, а осталих 8 се у финале пласирало према постигнутом резултату (кв).[6][7],[8]

Поз. Група Атлетичар Земља ЛР ЛРС 1 2 3 Резултат Нап.
1. А Михел Торнеус Шведска Шведска 8,22 8,05 х х 8,19 8,19в КВ
2. А Радек Јушка Чешка Чешка 8,15 7,97 7,44 7,84 8,11 8,11 КВ,ЛРС
3. А Фабијан Хајнле Њемачка Немачка 8,25 8,01 7,80 7,60 8,11 8,11в КВ
4. Б Константин Боричевски Белорусија Белорусија 8,17 8,01 7,91 7,74 8,08 8,08в КВ
5. А Игнисиус Гајса Холандија Холандија 8,43 8,00 7,81 х 7,97 7,97 кв
6. Б Кристијан Бек Финска Финска 7,95 9,95 7,37 7,96 - 7,96в кв,
7. Б Лазар Анић Србија Србија 7,98 7,98 7,52 7,82 7,93 7,93в кв
8. Б Кафетјен Гоми Француска Француска 8,26 7,93 7,93 - - 7,93в кв
8. А Грег Радерфорд Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,51 8,31 7,93 х х 7,93 кв
10. А Измир Смајљај Албанија Албанија 8,03 8,03 7,92 7,85 7,84 7,92 кв
11. Б Еусебио Касерес Шпанија Шпанија 8,37 7,94 7,68 х 7,91 7,91в кв
12. А Ламонт Марсел Џејкобс Италија Италија 7,95 7,95 х 7,80 7,77 7,80 кв
13. А Жан Мари Окуту Шпанија Шпанија 8,04 7,95 7,80 7,62 7,61 7,80в
14. А Хенри Вајринен Финска Финска 8,07 8,07 7,78 х х 7,78в
15. Б Mihaíl Mertzanídis-Despotéris Грчка Грчка 8,05 7,05 х 7,75 7,76 7,76
16. Б Банјамин Гфелер Швајцарска Швајцарска 8,13 8,13 7,69 х 7,72 7,72в
17. А Тарас Неледва Украјина Украјина 8,07 8,97 7,49 7,58 7,67 7,67в
18. Б Алин Камара Њемачка Немачка 8,29 8,05 7,62 7,63 7,66 7,66
19. А Денис Ерадин Бугарска Бугарска 8,01 7,65 7,51 7,63 7,64 7,64в
20. А Елвијс Мисанс Летонија Летонија 8,08 7,87 х х 7,61 7,61в
21. Б Сергиј Никифоров Украјина Украјина 8,11 8,11 7,28 7,59 7,50 7,59в
22. Б Виктор Кузњецов Украјина Украјина 8,10 8,05 7,55 х х 7,55
23. Б Јоргос Цаконас Грчка Грчка 8,25 7,98 х 7,45 х 7,45
24. А Николаос Каспис Грчка Грчка 8,00 8,00 7,23 х х 7,23
Б Данијел Брамбл Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,21 8,00 НС

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Финале[уреди | уреди извор]

[9]

Место Атлетичар Земља #1 #2 #3 #4 #5 #6 Резултат Белешка
Грег Радерфорд Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,12 x x 8,13 8,25 8,12 8,25
Михел Торнеус Шведска Шведска 8,21 8,07 7,80 8,00 x x 8,21
Игнисиус Гајса Холандија Холандија 7,58 7,59 7.82 x 7,93 7,66 7,93
4. Радек Јушка Чешка Чешка 5,24 7,93 x 7,71 7,67 x 7,93
5. Кристијан Бек Финска Финска x 7,91 7,73 7,62 x x 7,91
6. Фабијан Хајнле Њемачка Немачка x 7,87 7,72 7,78 7,71 7,86 7,87
7. Кафетјен Гоми Француска Француска x x 7,76 x x 7,84 7,84
8. Константин Боричевски Белорусија Белорусија 7,45 7,67 7,75 7,58 7,51 7,66 7,67
9, Измир Смајљај Албанија Албанија 7,75 7,46 x 7,75
10. Лазар Анић Србија Србија 7,63 x 7.52 7,63
11. Ламонт Марчел Јакобс Италија Италија 7,59 7,43 7,41 7,59
Еусебио Касерес Шпанија Шпанија x x x БП

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Календар такмичења на сајту ЕАА Прибављено 19.6.2016.
  2. ^ [мртва веза]-schline-calltoaction Стартна листа учесника скока удаљ сајт ЕАА Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2016)[Прибављено 5. 7. 2016]
  3. ^ Светски и континентални рекорди на сајту ИААФ Прибављено 1.6.3016.
  4. ^ „Европска ранг листа скакача удаљ 2016.”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 21. 06. 2016. 
  5. ^ Светска ранг листа скакача удаљ за 2014.
  6. ^ „Стартна листа скока удаљ ЕЕА” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 08. 2014. г. Приступљено 07. 07. 2016. 
  7. ^ „Резултати квалификација скока удаљ по групама и серијама ЕАА”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 07. 07. 2016. 
  8. ^ „Збирни резултати квалификација скока удаљ ЕАА”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2016. г. Приступљено 05. 07. 2016. 
  9. ^ „Резултати финала скока удаљ на ЕП 2016.”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 05. 07. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]