Единец

Единец рум. Edineț
Пијаца у Единецу
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Молдавија
Основан	1431.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	15,520
Географске карактеристике
Координате	48° 10′ 00″ С; 27° 19′ 00″ И
Единец Единец на карти Молдавије
Остали подаци
Градоначелник	Константин Кожокари

Единец је град и седиште Единечког рејона, удаљен 201 km северно од Кишињева. Под управом града се налазе и два приградска села: Александрени и Гординештиј Ној.

Назив

Први познато писано помињање места се јавља у повељи из 15. јула 1431. године, у којој молдавски принц Александру чел Бун налаже службенику (рум. vornic) Ивану Купчичију да оснује села између река Чухур, Раковац и Прут. Према повељи, стари назив за Единец је био Вјадинеци. Према другом документу из 18. августа 1690. године, место се помиње под називом Јадинеци. Име Единец које се и даље користи је први пут документовано 1663. године.

У периоду између 1918. и 1940. године јављају се две варијанте данашњег назива града: Единеци и Единица.

За време Совјетског Савеза град је био познат под именима Јединици и Јединци.

Становништво

Према попису, у граду је 2014. живело 15.520 становника.

Етнички састав
Народ	попис 1930.			попис 2004.
	Единеци (трг)	Единеци (село)	Александрениј-Ној	Единец	Александрени	Гординештиј Ној	Укупно
Молдавци	–	–	–	8,747	1,272	331	10,351
Румуни	194	2,183	1,082	131	23	0	153
Јевреји	5,341	398	–	18	–	–	18
Руси	344	2,214	1	3,394	15	2	3,411
Рутени (Украјинци)	14	353	–	2,682	17	5	2,704
Роми	–	55	–	2000	–	–	2000
Бугари	1	1	–	37	–	–	37
Гагаузи	–	–	–	23	–	–	23
Пољаци	14	28	–	11	–	–	11
Немци	–	3	–	91	1	2	94
Албанци	1	–	–
Мађари	–	1	–
остали	1	24	–
Укупно	5,910	5,260	1,083	15,624	1,328	340	17,292

Матерњи језик
Језик	попис 1930.
	Единеци (трг)	Единеци (село)	Александрениј-Ној
Румунски	183	2,209	1,082
Јидиш	5,328	401	–
Руски	375	2,360	1
Украјински	9	282	–
Пољски	11	7	–
Немачки	2	1	–
Бугарски	1	–	–
остали	1	–	–
Укупно	5,910	5,260	1,083

Јевреји у Единецу

Петог јула 1941. године румунске и немачке снаге заједно са неколицином цивила, који користе прилику да узму део јеврејске имовине, врше егзекуцију над Јеврејима. У прве две недеље је убијено око 1000 Јевреја од 5000 који су живели у самом граду. Многе жене и младе девојке су силоване; неке од њих су починиле самоубиство. Жртве су сахрањене у три велике јаме, а затим су јеврејски гробари који су укопали тела убијени и сахрањени на истом месту. Средином августа је формиран гето. Преживели Јевреји Единеца и други из различитих места северно од Бесарабије и Буковине су заробљени и смештени у гето. У септембру је било око 12.000 Јевреја у гету, стиснутих у малом простору, који су патили од неухрањености и болести. Многи заробљеници су подлегли болестима, хладном времену, глади и жеђи; десетине људи је умирало сваког дана. Шестнаестог септембра 1941. године сви Јевреји су депортовани у Придњестровље, где су скоро сви умрли. До 1944. године само је пар њих успело да преживи. Неколико десетина породица које су преживеле рат су се населиле у Чернивцима или су се преселиле у Израел. Веома мали број је ипак изабрало да се врати у Единец.

Култура

Единец има Природњачки музеј, као и чувени Музеј народних заната који поседује богату колекцију традиционалних предмета и ручних радова.

Медији

• Радио Кишињев - 104,6 MHz
• Журнал ФМ - 107,9 MHz

Знамените личности

• Генадије Чобану, политичар

Међународни односи

Единец је побратимљен са:

• Рамнику Сарат, Румунија