Пређи на садржај

Единец

Координате: 48° 10′ 00″ С; 27° 19′ 00″ И / 48.166667° С; 27.316667° И / 48.166667; 27.316667
С Википедије, слободне енциклопедије
Единец
рум. Edineț
Пијаца у Единецу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Молдавија
Основан1431.
Становништво
Становништво
 — 2014.15,520[1]
Географске карактеристике
Координате48° 10′ 00″ С; 27° 19′ 00″ И / 48.166667° С; 27.316667° И / 48.166667; 27.316667
Единец на карти Молдавије
Единец
Единец
Единец на карти Молдавије
Остали подаци
ГрадоначелникКонстантин Кожокари[2]

Единец је град и седиште Единечког рејона, удаљен 201 km северно од Кишињева. Под управом града се налазе и два приградска села: Александрени и Гординештиј Ној.

Први познато писано помињање места се јавља у повељи из 15. јула 1431. године, у којој молдавски принц Александру чел Бун налаже службенику (рум. vornic) Ивану Купчичију да оснује села између река Чухур, Раковац и Прут. Према повељи, стари назив за Единец је био Вјадинеци. Према другом документу из 18. августа 1690. године, место се помиње под називом Јадинеци. Име Единец које се и даље користи је први пут документовано 1663. године.

У периоду између 1918. и 1940. године јављају се две варијанте данашњег назива града: Единеци и Единица.

За време Совјетског Савеза град је био познат под именима Јединици и Јединци.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису, у граду је 2014. живело 15.520 становника.

Етнички састав
Народ попис 1930. попис 2004.
Единеци (трг) Единеци (село) Александрениј-Ној Единец Александрени Гординештиј Ној Укупно
Молдавци[а] 8,747 1,272 331 10,351
Румуни[а] 194 2,183 1,082 131 23 0 153
Јевреји 5,341 398 18 18
Руси 344 2,214 1 3,394 15 2 3,411
Рутени (Украјинци) 14 353 2,682 17 5 2,704
Роми 55 2000 2000
Бугари 1 1 37 37
Гагаузи 23 23
Пољаци 14 28 11 11
Немци 3 91 1 2 94
Албанци 1
Мађари 1
остали 1 24
Укупно 5,910 5,260 1,083 15,624 1,328 340 17,292
Матерњи језик
Језик попис 1930.
Единеци (трг) Единеци (село) Александрениј-Ној
Румунски 183 2,209 1,082
Јидиш 5,328 401
Руски 375 2,360 1
Украјински 9 282
Пољски 11 7
Немачки 2 1
Бугарски 1
остали 1
Укупно 5,910 5,260 1,083

Јевреји у Единецу

[уреди | уреди извор]

Петог јула 1941. године румунске и немачке снаге заједно са неколицином цивила, који користе прилику да узму део јеврејске имовине, врше егзекуцију над Јеврејима. У прве две недеље је убијено око 1000 Јевреја од 5000 који су живели у самом граду.[3] Многе жене и младе девојке су силоване; неке од њих су починиле самоубиство. Жртве су сахрањене у три велике јаме, а затим су јеврејски гробари који су укопали тела убијени и сахрањени на истом месту. Средином августа је формиран гето. Преживели Јевреји Единеца и други из различитих места северно од Бесарабије и Буковине су заробљени и смештени у гето. У септембру је било око 12.000 Јевреја у гету, стиснутих у малом простору, који су патили од неухрањености и болести. Многи заробљеници су подлегли болестима, хладном времену, глади и жеђи; десетине људи је умирало сваког дана. Шестнаестог септембра 1941. године сви Јевреји су депортовани у Придњестровље, где су скоро сви умрли. До 1944. године само је пар њих успело да преживи. Неколико десетина породица које су преживеле рат су се населиле у Чернивцима или су се преселиле у Израел. Веома мали број је ипак изабрало да се врати у Единец.

Единец има Природњачки музеј, као и чувени Музеј народних заната који поседује богату колекцију традиционалних предмета и ручних радова.

  • Радио Кишињев - 104,6 MHz
  • Журнал ФМ - 107,9 MHz

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Међународни односи

[уреди | уреди извор]

Единец је побратимљен са:

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Постоји контроверза око националног идентитета Молдаваца, односно поставља се питање да ли су посебна етничка група или су подгрупа Румуна. На попису становништа 2014. године грађани су могли да се изјасне само као припадници једне етничке групе, или као „Молдавци” или као „Румуни”. На попису становништва 1930. године нико се није изјашњавао као Молдавац

Референце

[уреди | уреди извор]