Елеј

Елеј је у грчкој митологији било више личности.

Етимологија

Име Елеј означава Елејца.

Митологија

• Елеј (лат. Eleios, Eleius) је био краљ Елиде и према неким изворима, иста личност као и Хелеј. У том случају, или је био Персејев син и Пелопов наследник или Ендимионов унук, односно син Ендимионове кћерке Еурикиде и Посејдона. Сматран је епонимним херојем Елиђана. Он (или је то био Хелије или Посејдон) је са Амфидамантовом кћерком Наупијадамом или Ифибојом имао сина Аугија.
• Елеј (лат. Eleius) је према Паусанији био Амфимахов син и још један краљ Елиде. У доба његове владавине, Дорци или Хераклиди су напали Пелопонез. Када је Оксил, након освајања Пелопонеза, заједно са Етолцима, опседао главни град Елиде у жељи да га освоји, њиме је владао Елеј (или Диос) и бранио је свој град, јер није желео да Оксилу уступи престо. Снаге којима су обојица располагали су биле подједнаке и одлучено је да се спор реши двобојем. Представник Елиђана је био стрелац Дегмен, а Етолаца пљачкаш Пирехмо, који је и победио и донео власт Оксилу.

• Елеј (лат. Eleos, Eleus) је био дух или демон, персонификација (са)милости и сажаљења. Према Хигину, био је син Ереба и Никс, а његова супротност је била Анедеја, немилосрдност. Паусанија је извештавао да су Атињани били једини међу Хеленима који су обожавали ово божанско биће, које је по његовом мишљењу заправо од свих богова, најсврсисходније за људски живот у свим његовим „превратима“. Атињани су му били подигли и олтар у скупштини и свако ко их је молио за помоћ, попут Адраста или Хераклида, морао је то да учини пред тим олтаром.