Иво Куртовић
Иво Куртовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1910. |
Место рођења | Супетар, Аустроугарска |
Датум смрти | 1972. |
Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Иво Куртовић (Супетар на Брачу, 1910 — Београд, 1972) био је архитекта, редовни професор Архитектонског факултета у Београду, један од најзначајнијих архитеката у СФР Југославији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Пореклом је Хрват — оточанин. Већи део свога живота провео је радећи у Београду, али је задржао свој карактеристичан нагласак.
Брачанин Иво Куртовић је архитекта који је након студија у Загребу и завршетка студија у Београду остварио многа велика остварења од којих се истичу пројекти за Збирку Павла Бељанског у Новом Саду зграду Спољнотрговинске коморе у Кнез-Михајловој улици, зграду Нове библиотеке обе у Београду коју је и извео и завршио у потпуности по својим пројектима од идејног до пројеката ентеријера непосредно пре своје смрти.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/National_Library_of_Serbia%2C_Belgrade.jpg/200px-National_Library_of_Serbia%2C_Belgrade.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/PavleBeljanskiNoviSad.jpg/200px-PavleBeljanskiNoviSad.jpg)
Функционални склоп зграде библиотеке, која је вероватно његово највеће дело, је постављен са намером да задовољи основне принципе добро организоване зграде библиотеке: јасну одељеност основних функционалних група и брзи транспорт библиотечког материјала до корисника. Пошто је завршио идејни пројекат за зграду библиотеке Иво Куртовић је обишао све велике библиотеке у свету. У решењу су уочљиве су три основне групе: складишта, читалачки део и радни тракт. Објекат је фунционално, структурно и ликовно рашчлањем на два основна волумена спојена везним делом и у оквиру модуларно рашчлањене љуштуре формиран је живи и флексибилни простор за развијање сваке од функција. Зграда Народне библиотеке је незаобилазан објекат у Београду због значаја институције за културу и због смирености, ритма и мере којима се одликује архитектонско решење, доносећи одјек традиције у себи.
Својим делима дао је велики допринос развоју архитектуре и архитектонске мисли 20. века и сматрао је и увек наглашавао да архитектура није наука, нити уметност по свим дилемама да ли се архитектура сматра науком или је она уметност већ је једноставно архитектура.[1]
У младости Куртовић се успешно бавио кошарком, а играо је и стони тенис.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb, 1969.
- Mala Prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Новија српска архитектура, Ивица Млађеновић
- Валентина Брдар: Београдски опус архитекте Иве Куртовића, Наслеђе, број 10, 2009. године
- http://www.pavle-beljanski.museum/ivo-kurtovic.php Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2018)