Иво Куртовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иво Куртовић
Датум рођења1910.
Место рођењаСупетар
 Аустроугарска
Датум смрти1972.
Место смртиБеоград
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Иво Куртовић (1910. Супетар на Брачу1972. Београд), архитекта, редовни професор Архитектонског факултета у Београду, један од најзначајнијих архитеката у СФР Југославији. Пореклом је Хрват — оточанин. Већи део свога живота провео је радећи у Београду, али је задржао свој хрватски језик и карактеристичан нагласак.

Брачанин Иво Куртовић је архитекта који је након студија у Загребу и завршетка студија у Београду остварио многа велика остварења од којих се истичу пројекти за Збирку Павла Бељанског у Новом Саду зграду Спољнотрговинске коморе у Кнез-Михајловој улици, зграду Нове библиотеке обе у Београду коју је и извео и завршио у потпуности по својим пројектима од идејног до пројеката ентеријера непосредно пре своје смрти.

Народна библиотека Србије
Зграда Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду

Функционални склоп зграде библиотеке, која је вероватно његово највеће дело, је постављен са намером да задовољи основне принципе добро организоване зграде библиотеке: јасну одељеност основних функционалних група и брзи транспорт библиотечког материјала до корисника. Пошто је завршио идејни пројекат за зграду библиотеке Иво Куртовић је обишао све велике библиотеке у свету. У решењу су уочљиве су три основне групе: складишта, читалачки део и радни тракт. Објекат је фунционално, структурно и ликовно рашчлањем на два основна волумена спојена везним делом и у оквиру модуларно рашчлањене љуштуре формиран је живи и флексибилни простор за развијање сваке од функција. Зграда Народне библиотеке је незаобилазан објекат у Београду због значаја институције за културу и због смирености, ритма и мере којима се одликује архитектонско решење, доносећи одјек традиције у себи.

Својим делима дао је велики допринос развоју архитектуре и архитектонске мисли 20. века и сматрао је и увек наглашавао да архитектура није наука, нити уметност по свим дилемама да ли се архитектура сматра науком или је она уметност већ је једноставно архитектура.[1]

У младости Куртовић се успешно бавио кошарком, а играо је и стони тенис.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ проф. Арх. Иво Куртовић Атеље и предавања на Архитектонском факултету из библиотека Београд 1971./72.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb, 1969.
  • Mala Prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]