Пређи на садржај

Корални гребен

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Корална острва.
Морска станишта
Корални гребен

Корални гребен је структура у облику гребена у мору, коју творе жарњаци и која с временом постане довољно велика да има значајан еколошки и физички утицај на своју околину.[1] То су највеће структуре изграђене од живих организама на свету. Укупна површина коралних гребена износи 600.000 km², а на Малдивима се гребени издижу до 2.200 m изнад морског дна. Корални гребени су се први пут појавили пре 485 милиона година, у зору раног ордовиција, истиснувши микробне и сунђерасте гребене камбрија.[2]

Корални гребени су претежно изграђени од корала из групе Scleractinia, али у изградњи гребена суделују и ватрени корали (Millepora), као и плави корали (Heliopora coerulea) у тропском Индопацифику. Scleractinia могу опстати од великих дубина до плићака, све до површине мора. Они током много векова изграђују структуру гребена од својих скелета састављених од калцијум карбоната. Корални гребени су комплексни морски екосистеми. Они су биотоп (подручје живота) биоценозе (заједнице живих бића) која се састоји од биљака и животиња, на пример црва, шкољки, сунђера, бодљокошца и ракова. Корални гребени имају значајну улогу као „одгајалишта“ за потомке риба које настањују отворена мора. Корално острво настаје кроз дуготрајне промене нивоа воде. Будући да корални гребен може расти само до морске површине, каснијим спуштањем нивоа воде или издизањем дна настаје једно или више острва, обично у облику атола. Већина корала који граде коралне гребене живи у мутуалистичком односу са посебном врстом фотосинтетичке алге Zooxanthelle. Алга добија материје за фотосинтезу од корала, као и место за живот, а истовремено га снабдевајући неопходним једињењима за живот, глукозом, аминокиселинама, глицеоролом. Корали својом метаболичком активношћу усложњавају ова проста једињења чиме добијају материал за обављање свих животних функција.[3] Улога Zooxanthelle је да обезбеђују непрекидно кружење материја.[4] Боја корала долази, у ствари, од алги, чинећи корале јединственим екосистемом.

Понекад називани кишним шумама мора,[5] плитки корални гребени чине неке од најразноврснијих екосистема на Земљи. Заузимају мање од 0,1% површине светског океана, око половине површине Француске, а ипак пружају дом за најмање 25% свих морских врста,[6][7][8][9] укључујући рибе, мекушце, црве, ракове, бодљокошце, сунђере, плаштњаке и друге жарњаке.[10] Корални гребени цветају у океанским водама које пружају мало хранљивих материја. Најчешће се налазе на малим дубинама у тропским водама, али дубоководни и хладни корални гребени постоје у мањим размерама у другим областима.

Корални гребени су опали за 50% од 1950. године, делом зато што су осетљиви на услове воде.[11] Они су под претњом од вишка хранљивих материја (азота и фосфора), повећања садржаја топлоте у океану и закишељавања, прекомерног риболова (на пример, због риболова експлозивима, риболова цијанидом, подводног скуба риболова), употребе крема за сунчање,[12] и штетних пракси коришћења земљишта, укључујући отицање и процуривање (нпр. из инјекционих бунара и септичких јама).[13][14][15]

Корални гребени пружају услуге екосистема за туризам, рибарство и заштиту обале. Годишња глобална економска вредност коралних гребена процењена је на око 30–375 милијарди америчких долара (процене из 1997. и 2003.године)[16][17] до 2,7 билиона долара (процена из 2020. године)[18] до 9,9 билиона долара (процена из 2014. процена).[19]

Корали су врло продуктивни екосистеми и битни су, не само за врсте којима су станиште, већ и за човека. Да су корали од великог еколошког значаја, указују следеће чињенице:

  • Риболов – за скоро четвртину свих светских риба, корални гребени су станиште. Од присуства корала зависи колико ће бити квалитетно одгајене рибе које се касније лове и чине основно средство за бројне животне заједнице људи у светском приобаљу.
  • Туризам – због свог предивног изгледа, основа су туризма који омогућава изванредну зараду. Добрим еколошким менаџментом је могуће учинити ова места одрживим, да се туризам развија без угрожавања корала.
  • Заштита обала – гребени физички штите обалу од таласа током невремена. Осим тога, спречавају ерозију тла, поплаве и уништавања материјалне имовине на обали, чиме се штеде значајна новчана средства.[20]

Угроженост коралних гребена

[уреди | уреди извор]

Сви морски организми који који имају кречњачке скелетне делове користе карбонатни јон за изградњу скелета који им је једино доступан у форми[21]: CO32-

Глобално загревање које је узело маха у свим областима и сферама живота, показало је своје негативне ефекте и у мору. Један од гасова који доприносе глобалном загревању је угљен-диоксид CO2, који је у гасовитом облику, али у води се раствара и гради угљену киселину:

CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3-

Разни су начини да се повећава количина CO2 у ваздуху, а неминовно и у океанима. Како се повећава ниво водониковикових услед једноставне хемијске реакције, повећава се и киселост, али долази и до још једне, кључне у овом случају реакције, а то је:

H+ + CO32- HCO3-

Закључак је да се повећавањем концентрације водоникових јона у води, уклања једина доступна форма угљениковог једињења за корале, тј. карбонатни јон, чиме ови организми немају материјал да граде своје љуштуре. Такође, велике количине енергије троше да би се дошли до слободноg карбонатног јона, а онда немају хране да граде своје тело, те остају мањих димензија, а истовремено и лак плен.

Према неким истраживањима, број коралних гребена је у последњих тридесет година преполовљен, што је алармантно.[22] Последице ће бити несагледиве не само по морски живот, већ и морске обале као и за локалне заједнице које живе од мора. Претпоставка је да ће до 2100. године киселост мора бити 170 пута већа него што је то било пре индустријске револуције.

Решење

[уреди | уреди извор]

Једно од предложених решења за заштиту корала, било је од једне студенткиње која је дизајнирала вештачки корал.[23] Наиме, корал који се убаци међу колоније је дизајниран тако да полако испушта хемијска једињења која ће се ослобађати у води и врштити реакцију неутрализације, тачније повећаваће pH вредност, чиме ће доступна количина угљене киселине бити доољна да се корали опораве и наставе нормално своје животне процесе. Постоје подаци који указују на то да ће, ако се настави са загађивањем, овим темпом, корали могли у потпуности нестати до 2100. године. Последице су несагледиве.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „How Reefs Are Made”. Coral Reef Alliance. 2021. Архивирано из оригинала 3. 11. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2022. 
  2. ^ Lee, Jeong-Hyun; Chen, Jitao; Chough, Sung Kwun (1. 6. 2015). „The middle–late Cambrian reef transition and related geological events: A review and new view”. Earth-Science Reviews. 145: 66—84. Bibcode:2015ESRv..145...66L. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2015.03.002. 
  3. ^ „Zooxanthellae… What's That?”. NOS Education. Архивирано из оригинала 28. 05. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2017. 
  4. ^ Allot, Andrew; Mindorf, David (2015). Biology course companion (2015 изд.). Oxford University Press. стр. 238. ISBN 978-0-19-839211-8. 
  5. ^ Coral reefs Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2010) NOAA National Ocean Service. Accessed: 10 January 2020.
  6. ^ Spalding MD, Grenfell AM (1997). „New estimates of global and regional coral reef areas”. Coral Reefs. 16 (4): 225—230. S2CID 46114284. doi:10.1007/s003380050078. 
  7. ^ Spalding, Mark, Corinna Ravilious, and Edmund Green (2001). World Atlas of Coral Reefs. ISBN 0520232550. . Berkeley, CA: University of California Press and UNEP/WCMC .
  8. ^ Mulhall, M. (пролеће 2009). „Saving rainforests of the sea: An analysis of international efforts to conserve coral reefs”. Duke Environmental Law and Policy Forum. 19: 321—351. Архивирано из оригинала 6. 1. 2010. г. 
  9. ^ „Where are Corals Found?”. NOAA Coral Reef Conservation Program. NOAA. 13. 5. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 24. 3. 2015. 
  10. ^ Hoover, John (новембар 2007). Hawaiʻi's Sea Creatures. Mutual. ISBN 978-1-56647-220-3. 
  11. ^ „Global coral cover has fallen by half since 1950s, analysis finds”. The Guardian. 2021-09-17. Приступљено 2021-09-18. 
  12. ^ Danovaro, Roberto; Bongiorni, Lucia; Corinaldesi, Cinzia; Giovannelli, Donato; Damiani, Elisabetta; Astolfi, Paola; Greci, Lucedio; Pusceddu, Antonio (април 2008). „Sunscreens Cause Coral Bleaching by Promoting Viral Infections”. Environmental Health Perspectives. 116 (4): 441—447. PMC 2291018 Слободан приступ. PMID 18414624. doi:10.1289/ehp.10966. 
  13. ^ „Corals reveal impact of land use”. ARC Centre of Excellence for Coral Reef Studies. Приступљено 21. 9. 2013. 
  14. ^ Minato, Charissa (1. 7. 2002). „Urban runoff and coastal water quality being researched for effects on coral reefs” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2010. г. 
  15. ^ „Coastal Watershed Factsheets – Coral Reefs and Your Coastal Watershed”. Environmental Protection Agency Office of Water. јул 1998. Архивирано из оригинала 30. 08. 2010. г. Приступљено 12. 11. 2022. 
  16. ^ Cesar, H.J.S.; Burke, L.; Pet-Soede, L. (2003). The Economics of Worldwide Coral Reef Degradation. The Netherlands: Cesar Environmental Economics Consulting. стр. 4. Приступљено 21. 9. 2013.  (pdf: link)
  17. ^ Costanza, Robert; Ralph d'Arge; Rudolf de Groot; Stephen Farber; Monica Grasso; Bruce Hannon; Karin Limburg; Shahid Naeem; Robert V. O'Neill; Jose Paruelo; Robert G. Raskin; Paul Sutton; Marjan van den Belt (15. 5. 1997). „The value of the world's ecosystem services and natural capital”. Nature. 387 (6630): 253—260. Bibcode:1997Natur.387..253C. S2CID 672256. doi:10.1038/387253a0. 
  18. ^ „The Sixth Status of Corals of the World: 2020 Report”. GCRMN. Приступљено 2021-10-05. 
  19. ^ Costanza, Robert; de Groot, Rudolph; Sutton, Paul (2014). „Changes in the global value of ecosystem services”. Global Environmental Change. 26 (1): 152—158. doi:10.1016/j.gloenvcha.2014.04.002. 
  20. ^ „Coral reefs: importance”. WWF Global. 
  21. ^ IB Biology Course Book: Oxford IB Diploma Programme (2014 изд.). OxfordmUniveersity Press. стр. 248. ISBN 978-0-19-839211-8. 
  22. ^ „Half of Great Barrier Reef Lost in Past 3 Decades”. Live Sciencec. Приступљено 1. 4. 2017. 
  23. ^ „Izum za spas koralnih grebena”. VOA. Архивирано из оригинала 02. 04. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • IB Biology Course Book: Oxford IB Diploma Programme (2014 изд.). OxfordmUniveersity Press. стр. 248. ISBN 978-0-19-839211-8. 
  • Allot, Andrew; Mindorf, David (2015). Biology course companion (2015 изд.). Oxford University Press. стр. 238. ISBN 978-0-19-839211-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Викикњиге имају више информација о Reefs
Корални гребен на Викимедијиној остави.
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Coral-reefs.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корални_гребен&oldid=28478280”