Месершмит П.1111
Модел Ме P.1111 у Техничком музеју у Шпајеру | |
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Наоружање | |
Дужина | 8,92 |
Размах крила | 9,16 |
Висина | 3,06 |
Површина крила | 28,0 |
Празан | 2.740 |
Нормална полетна | 4282 |
Макс. маса при узлетању | 4.282 kg |
Турбо-млазни мотор | 1 × Хајнкел ХеС 011А |
Потисак ТММ | 12,74 kN |
Макс. брзина на Hопт | 995 km/h |
Макс. брзина на H=0 | 900 km/h |
Тактички радијус кретања | 1.500 km |
Долет | 450 km |
Плафон лета | 14.000 m |
Брзина пењања | 23,7 m/min |
Основно | 4 × 30 мм топа МК 108 (два у носу и још два у крилима) |
Месершмит P.1111 (нем. Messerschmitt P.1111) је немачки пројекат ловачког авиона. кога је дизајнирао Месершмит за потребе Луфтвафеа пред крај Другог свјетског рата.
Историја[уреди | уреди извор]
Иновативни дизајн Ме P.1111 завршен је у јануару 1945. године и био је замишљен као побољшање Месершмита P.1110 који је критикован због великог оптерећења крила.[1] Месершмит P.1111 је био авион без репа са дужином од 8,92 м. Крила су била скоро у облику делте, повучена уназад под углом од 45 степени и распоном крила од 9,12 м.[2] Био је предвиђен за једног пилота. За погон требао је да користи турбомлазни мотор Хајнкел ХеС 011А. Наоружан је са четри 30мм топа МК 108.[3] Месершмит P.1111 је имао одличну аеродинамику и једноставан довод ваздуха за мотор.[4]
Током конференције за поређење и преглед дизајна у Оберамергау 27. и 28. фебруара 1945. године, P.1111 се изванредно показао са својим перформансама и у погледу способности лета при великим брзинама, полетању, пењању и слетању. Међутим, ни пројекат P.1111 није успио да убиједи команду Луфтвафеа. Главна критика била је постављање цјелокупне залихе горива у крила (три резервоара у сваком крилу, укупно 1500 литара), што би представљало превелик ризик у случају пожара. Изграђен је само један дрвени модел. Пројекат је касније даље развијен у Ме P.1112.[4][5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Heinz J. Nowarra: Die Deutsche Luftrüstung 1933–1945, Band 3, Bernard & Graefe Verlag Koblenz 1993, ISBN 3-7637-5466-0, page 253
- ^ Jean-Denis Lepage, Aircraft of the Luftwaffe, 1935-1945: An Illustrated Guide
- ^ „Messerschmitt P.1111”. Luft'46. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ а б Schick, Walter; Meyer, Ingolf (1996). Geheimprojekte der Luftwaffe – Band I: Jagdflugzeuge 1939–1945. Motorbuch-Verlag Stuttgart. стр. 209. ISBN 3-613-01631-1.
- ^ Radinger, Willy; Schick, Walter (1991). Messerschmitt Geheimprojekte. Oberhaching: Aviatic Verlag. стр. 92-97. ISBN 3-925505-14-8.