Метрички простор

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици, метрички простор је скуп на коме је дефинисан појам раздаљине (метрика) између елемената скупа. Метрички простор који највише одговара нашем поимању простора је 3-димензиони еуклидски простор. Еуклидска метрика овог простора дефинише раздаљину између две тачке као дужину праве линије која их спаја. Геометрија простора зависи од изабране метрике, и коришћењем неке друге метрике можемо да конструишемо интересантне нееуклидске геометрије попут оних које се користе у општој теорији релативности.[1][2][3]

Метрички простор индукује тополошка својства попут отворних и затворених скупова која воде у изучавање још апстрактнијих тополошких простора.

Историја[уреди | уреди извор]

Морис Фреше је увео метричка поља у свом раду Sur quelques points du calcul fonctionnel из 1906. године.[4]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Метрички простор је пар (M, d) где је M скуп а d је метрика на M, то јест функција

таква да[5]

  1. d(x, y) ≥ 0     (ненегативност)
  2. d(x, y) = 0   ако и само ако   x = y
  3. d(x, y) = d(y, x)     (симетрија)
  4. d(x, z) ≤ d(x, y) + d(y, z)     (неједнакост троугла).

Функција d се такође назива функцијом раздаљине или просто раздаљином. Често се d изоставља, и пише се само M за метрички простор ако је из контекста јасно која метрика се користи. Уклањање једног или више од горенаведених услова даје псеудометрички простор, квазиметрички простор, хемиметрички простор, семиметрички простор или најопштије праметрички простор.

Први од ова четири услова у ствари следи из остала три, јер:

2d(x, y) = d(x, y) + d(y, x) ≥ d(x,x) = 0.

Исправније је рећи да је ово својство метричког простора, али је у многим уџбеницима укључено у дефиницију.

Неке дефиниције захтевају да M буде непразан скуп.

Метрички простори као тополошки простори[уреди | уреди извор]

Посматрање метричког простора као тополошког простора је толико конзистентно да се ради готово о делу дефиниције.

Око било које тачке -{x} у метричком простору M дефинишемо отворену куглу полупречника r (>0) око x као скуп

B(x; r) = {y in M : d(x,y) < r}.

Ове отворене кугле генеришу топологију на M, што га чини тополошким простором. Експлицитно, подскуп од M се назива отвореним ако је унија (коначно или бесконачно много) отворених кугли. Комплемент отвореног скупа се назива затвореним.

Како су метрички простори тополошки простори, јавља се појам непрекидне функције између метричких простора. Ова дефиниција је еквивалентна уобичајеној епсилон-делта дефиницији непрекидности (која се не односи на топологију), и такође се може директно дефинисати помоћу лимеса низова.

Примери метричких простора[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mícheál O'Searcoid (2007). Metric Spaces (Springer Undergraduate Mathematics Series) (на језику: енглески) (2007th изд.). Springer. ISBN 978-1-84628-369-7. 
  2. ^ Reisel, Robert B. (1982). Elementary Theory of Metric Spaces: A Course in Constructing Mathematical Proofs (Universitext) (на језику: енглески) (1st изд.). ISBN 978-0-387-90706-2. 
  3. ^ Kaplansky, Irving (1. 5. 2001). Set Theory and Metric Spaces (на језику: енглески) (2nd изд.). AMS Chelsea Publishing; American Mathematical Society. ISBN 978-0-8218-2694-2. 
  4. ^ Rendic. Circ. Mat. Palermo 22 (1906) 1–74
  5. ^ Choudhary, B. (1992). The Elements of Complex Analysis. New Age International. стр. 20. ISBN 978-81-224-0399-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]