Пређи на садржај

Милутин Дедић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Дедић
Лични подаци
Датум рођења(1935-10-30)30. октобар 1935.
Место рођењаШибеник, Краљевина Југославија
Датум смрти11. март 2021.(2021-03-11) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Породица
ПородицаАрсен Дедић

Милутин Дедић (Шибеник, 30. октобар 1935 — Београд, 11. март 2021) био је српски академски сликар, историчар уметности и путописац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у српској породици у Шибенику, од оца Јована радника и мајке Веронике (Јелке) Дедић.[1][2][3] Мајка је удајом поново прешла у православље, у којем је до 17. века била њена породица у месту Рупе. Био је ожењен, има два сина, Луку (академски сликар), и Филипа (дипломирао филмску монтажу). Његов рођени брат био је познати хрватски певач, песник, композитор и текстописац Арсен.[4]

Школовао се у Шибенику и са 18 година постао 1953. године учитељ, са службом у месту Дубравици. Рад је наставио у Примоштену, да би војни рок одслужио у Задру.[5] Милутин је у Београд дошао 1957. године, а 1962. године је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Милутин Дедић је био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у Републици Србији, Републици Српској и иностранству.[3] Посебно је занимљиво да је више од двадесет пута посећивао манастир Хиландар, (који је обилато помагао Краљ Милутин, где је на месту старе цркве саградио нову саборну цркву), који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази манастир Хиландар.

Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјски споменици, лепоте у Србији, а пре распада Југославије и у родном Шибенику, и широм Далмације.[4]

Мотиви воденица и манастира Хиландар заузимају посебно место у интересовању Милутина Дедића, тако да је и као историчар уметности, познавалац традиције и историје воденичарства, историје Хиландара и српске културне баштине.

Интересовање за воденице потиче још из Милутинове младости, те каже:

О свом животном путу Милутин Дедић између осталог каже:

Милутин Дедић је саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору.

Као познаваоца српске традиције и културне баштине, манастира Хиландар, Милутина Дедића називају сликаром културне баштине.[4]

Преминуо је у Београду 11. марта 2021. године.[6]

Од 2019. године сарађује са Издавачком кућом 4СЕ која је објавила 3 наслова Пркос ветру и времену[7](2019), Светлост у тами векова[8](2019) и Осмех винског духа[9](2020). У припреми су и постхумна издања у сарадњи са његовим синовима.

Од августа 2022. његов легат са библиотеком, архивом, дневничким записима и личним стварима налази се у Адлигату.[10][11]

Октобра 2023. објављена је Дедићева књига „Записи с предумишљајем”.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Порекло Арсена и Милутина Дедића (Порекло, 12. март 2021)
  2. ^ Српска православна црква: СОЗ-е Епархије бањалучке: Предавање на тему: „Хиландар заувек“ 16.04.2010.[мртва веза] (језик: српски)
  3. ^ а б Глас српске: Хиландар - духовна ризница кроз вјекове - Милутин Дедић[мртва веза] (језик: српски)
  4. ^ а б в Лазић, Милош. „Милутин Дедић господар ветрова”. Илустрована Политика. Архивирано из оригинала 1. 10. 2009. г. Приступљено 3. 2. 2020. 
  5. ^ „Milutin Dedić o djetinjstvu, uspomenama na rodni grad i bratu Arsenu”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2019. г. Приступљено 07. 07. 2019. 
  6. ^ „PREMINUO VELIKI SLIKAR MILUTIN DEDIĆ: Rođeni brat legendarnog Arsena umro od korone OVAKO JE GOVORIO O SRBIJI”. Курир. 11. 3. 2021. Приступљено 11. 3. 2021. 
  7. ^ Дедић, Милутин (2019). Пркос ветру и времену. Београд: Издавачка кућа 4СЕ. стр. 200, Морнарима и старешинама који су волели и сачували шкослки број Јадран 1933—2003. ISBN 9788681032107. 
  8. ^ Дедић, Милутин (2019). Светлост у тами векова. Београд: Издавачка кућа 4СЕ. стр. 114, У част осам векова самосталности Српске православне цркве 1219—2019. ISBN 978-86-81032-11-4. 
  9. ^ Дедић, Милутин (2020). Осмех винског духа. Београд: Издавачка кућа 4СЕ. стр. 147, Знаним и незнаним крајинским винарима. ISBN 978-86-81032-12-1. 
  10. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Легат Милутина Дедића поклоњен Адлигату”. www.rts.rs. Приступљено 2022-08-09. 
  11. ^ „ЛЕГАТ СЛИКАРА НАШЕ БАШТИНЕ: Синови сликара, историчара уметности и путописца Милутина Дедића поклонили очеву заоставштину "Адлигату"”. Вечерње новости. 9. 8. 2022. Приступљено 10. 8. 2022. 
  12. ^ „Представљање књиге „Записи с предумишљајем” Милутина Дедића”. Politika Online. Приступљено 2023-10-25. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Воденица божија и ђавоља, Милутин Дедић и Михајило Вујанић (1999)
  • Пркос ветру и времену, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2019)
  • Светлост у тами векова, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2019)
  • Осмех винског духа, Милутин Дедић (Издавачка кућа 4СЕ, 2020)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милутин_Дедић&oldid=27926959”