Награда Златни дјечак

С Википедије, слободне енциклопедије
Златни дјечак
Основне информације
Спортфудбал
Додјељује се занајбољег младог фудбалера
Српско имеЗлатни дјечак
Изворно име
  • Golden Boy (језик: италијански)
Историја
Прва награда2003.
Број награда22 (до 2024)
Први добитникХоландија Рафаел ван дер Варт
Последњи добитникЕнглеска Џуд Белингам (2023)

Златни дјечак (итал. Golden Boy) јесте награда која се додјељује најбољем младом фудбалеру који игра у Европи, по избору новинара и сматра се Златном лоптом за младе играче.[1][2] Сви номиновани играчи морају да буду млађи од 21 године и да играју у првом рангу фудбалских такмичења у Европи, а рачуна се календарска година: пролећни дио једне сезоне и јесењи дио друге. Године 2018. додате су награде за најбољег младог италијанског играча, златну дјевојку Европе, као и веб награда, гдје се гласа у анкети на интернету.[3] Такође, 2021. године, додијељена је Златна награда најбољем фудбалеру, без ограничења по броју година, коју је добио Роберт Левандовски а изабрао га је жири од 25 бивших фудбалера.

Десет пута су награду добијали нападачи, девет пута играчи средине терена и једном одбрамбени играч. Четири пута су је освојили Шпанци, а три пута Французи, док су је освојили по тројица фудбалера Манчестер јунајтеда и Барселоне. Први добитник је Рафаел ван дер Варт, док је Матајс де Лихт 2018. године, постао први одбрамбени играч који је добио награду.

Избор[уреди | уреди извор]

Рафаел ван дер Варт, први добитник награде.

Награду је успоставио италијански спортски часопис Tuttosport 2003. године.[4] У избору учествују бројни часописи у Европи, међу којима су Bild (Њемачка), Blick (Швајцарска), A Bola (Португалија), l'Équipe (Француска), France Football (Француска), Marca (Шпанија), Mundo Deportivo (Шпанија), Ta Nea (Грчка), Sport Express (Русија), De Telegraaf (Холандија), као и The Times (Уједињено Краљевство).[5]

Сваком члану жирија је дозвољено да номинује пет играча, од којих играчу за кога сматра да је био најимпресивнији додјељује десет поена, седам другом, пет трећем, три четвртом и један поен петом.[6]

Побједници[уреди | уреди извор]

Година Побједник Клуб(ови) Позиција Година рођења Референца
2003. Холандија Рафаел ван дер Варт Холандија Ајакс играч средине терена 1983 [7]
2004. Енглеска Вејн Руни Енглеска Евертон
Енглеска Манчестер јунајтед 		нападач 1985 [7]
2005. Аргентина Лионел Меси Шпанија Барселона нападач 1987 [7]
2006. Шпанија Сеск Фабрегас Енглеска Арсенал играч средине терена 1987 [7]
2007. Аргентина Серхио Агверо Шпанија Атлетико Мадрид нападач 1988 [7]
2008. Бразил Андерсон Енглеска Манчестер јунајтед играч средине терена 1988 [8]
2009. Бразил Алешандре Пато Италија Милан нападач 1989 [9]
2010. Италија Марио Балотели Италија Интер
Енглеска Манчестер Сити 		нападач 1990 [10]
2011. Њемачка Марио Геце Њемачка Борусија Дортмунд играч средине терена 1992 [11]
2012. Шпанија Иско Шпанија Малага играч средине терена 1992 [12]
2013. Француска Пол Погба Италија Јувентус играч средине терена 1993 [13]
2014. Енглеска Рахим Стерлинг Енглеска Ливерпул нападач 1994 [14]
2015. Француска Антони Марсијал Француска Монако
Енглеска Манчестер јунајтед 		нападач 1995 [15]
2016. Португалија Ренато Саншес Португалија Бенфика
Њемачка Бајерн Минхен 		играч средине терена 1997 [16]
2017. Француска Килијан Мбапе Француска Монако
Француска Париз Сен Жермен 		нападач 1998 [17]
2018. Холандија Матајс де Лихт Холандија Ајакс одбрамбени играч 1999 [18]
2019. Португалија Жоао Феликс Португалија Бенфика
Шпанија Атлетико Мадрид 		нападач 1999 [19]
2020. Норвешка Ерлинг Холанд Њемачка Борусија Дортмунд нападач 2000 [20]
2021. Шпанија Педри Шпанија Барселона играч средине терена 2002 [21]
2022. Шпанија Гави Шпанија Барселона играч средине терена 2004 [22]
2023. Енглеска Џуд Белингам Шпанија Реал Мадрид играч средине терена 2003 [23]

По државама[уреди | уреди извор]

Држава Побједе Године
 Шпанија 4 2006, 2012, 2021, 2022
 Француска 3 2013, 2015, 2017
 Енглеска 2004, 2014, 2023
 Холандија 2 2003, 2018
 Аргентина 2005, 2007
 Бразил 2008, 2009
 Португалија 2016, 2019
 Италија 1 2010
 Њемачка 2011
 Норвешка 2020

По континентима[уреди | уреди извор]

Континент Побједе
Европа 17
Јужна Америка 4

По клубовима[уреди | уреди извор]

Болдоване су године у којима је клуб подијелио награду са другим клубом.

Клуб Побједе Године
Енглеска Манчестер јунајтед 3 2004,[н 1] 2008, 2015[н 2]
Шпанија Барселона 2005, 2021, 2022
Холандија Ајакс 2 2003, 2018
Шпанија Атлетико Мадрид 2007, 2019[н 3]
Њемачка Борусија Дортмунд 2011, 2020
Француска Монако 2015,[н 4] 2017[н 5]
Португалија Бенфика 2016[н 6], 2019[н 7]
Енглеска Евертон 1 2004[н 4]
Енглеска Арсенал 2006
Италија Милан 2009
Енглеска Манчестер Сити 2010[н 8]
Италија Интер 2010[н 9]
Шпанија Малага 2012
Италија Јувентус 2013
Енглеска Ливерпул 2014
Њемачка Бајерн Минхен 2016[н 3]
Француска Париз Сен Жермен 2017[н 2]
Шпанија Реал Мадрид 2023[н 10]

По позицијама[уреди | уреди извор]

Позиција Побједе
Нападач 10
Играч средине терена
Одбрамбени играч 1

Остале награде[уреди | уреди извор]

Најбољи млади италијански фудбалер[уреди | уреди извор]

Година Побједник Клуб(ови) Позиција Година рођења
2018. Италија Патрик Кутроне Италија Милан нападач 1998
2019. Италија Ђанлуиђи Донарума Италија Милан голман 1999
2020. Италија Сандро Тонали Италија Милан / Бреша играч средине терена 2000
2021. Италија Роберто Пиколи Италија Аталанта / Специја нападач 2001
2022. Италија Фабио Мирети Италија Јувентус играч средине терена 2003
2023. Италија Ђорђо Скалвини Италија Аталанта одбрамбени играч 2003

Златна дјевојка[уреди | уреди извор]

Година Побједница Клуб(ови) Позиција Година рођења
2018. Италија Бенедета Глиона Италија Јувентус нападач 1999
2019. Италија Ђада Греги Италија Рома играч средине терена 2000
2020. Италија Азија Брангоци Италија Верона нападач 2001
2021. Италија Мартина Томазели Италија Сасуоло играч средине терена 2001
2022. Њемачка Јули Бранд Њемачка Волфсбург играч средине терена 2002
2023. Колумбија Линда Каиседо Шпанија Реал Мадрид нападач 2005

Веб награда[уреди | уреди извор]

Година Побједник Клуб(ови) Позиција Година рођења
2018. Холандија Џастин Клајверт Италија Рома / Холандија Ајакс играч средине терена 1999
2019. Француска Матео Гендузи Енглеска Арсенал играч средине терена 1999
2020. Шпанија Ансу Фати Шпанија Барселона нападач 2000
2021. Њемачка Карим Адејеми Аустрија Ред бул Салцбург. нападач 2002
2022. Пољска Никола Залевски Италија Рома одбрамбени играч 2002
2023. Енглеска Џуд Белингам Шпанија Реал Мадрид играч средине терена 2003

Најбољи фудбалер[уреди | уреди извор]

Година Побједник Клуб(ови) Позиција
2021. Пољска Роберт Левандовски Њемачка Бајерн Минхен нападач
2022. Француска Карим Бензема Шпанија Реал Мадрид нападач
2023. Аргентина Лионел Меси Сједињене Америчке Државе Интер Мајами нападач

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дијели награду са Евертоном.
  2. ^ а б Дијели награду са Монаком.
  3. ^ а б Дијели награду са Бенфиком.
  4. ^ а б Дијели награду са Манчестер јунајтедом.
  5. ^ Дијели награду са Париз Сен Жерменом.
  6. ^ Дијели награду са Бајерн Минхеном.
  7. ^ Дијели награду са Атлетико Мадридом.
  8. ^ Дијели награду са Интером.
  9. ^ Дијели награду са Манчестер Ситијем.
  10. ^ Дијели награду са Борусијом Дортмунд.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rodriguez, Ruben (5. 12. 2013). „Golden Boy o cuando ganar el Balón de Oro de los jóvenes es un trampolín hacia el éxito”. elconfidencial.com (на језику: шпански). Приступљено 6. 12. 2022. 
  2. ^ Rodriguez, Ruben (15. 10. 2020). „Premio 'Golden Boy' 2020 al mejor jugador joven: Nominados, favoritos y palmarés”. goal.com (на језику: шпански). Приступљено 6. 12. 2022. 
  3. ^ „Zalewski Wins 2022 European Golden Boy Web”. asroma.com. Приступљено 6. 12. 2022. 
  4. ^ „Barcelona’s Gavi wins Tuttosport’s Golden Boy 2022 award”. football-italia.net. Приступљено 6. 12. 2022. 
  5. ^ Foley, Marcus (15. 10. 2021). „Bukayo Saka, Jude Bellingham & Mason Greenwood Named On Final Golden Boy Shortlist For Prestigious Award”. eurosport.com. Приступљено 6. 12. 2022. 
  6. ^ Millar, Colin (21. 10. 2022). „Gavi wins Golden Boy award as English wonderkid Jude Bellingham beaten to top prize”. mirror.co.uk. Приступљено 6. 12. 2022. 
  7. ^ а б в г д „Golden Boy: l'Albo d'Oro”. tuttosport.com. 6. 12. 2008. Архивирано из оригинала 1. 11. 2012. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  8. ^ „È Anderson il Golden Boy 2008 di Tuttosport”. tuttosport.com. 6. 12. 2008. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  9. ^ „Pato vince il Golden Boy 2009: "Magari emulare Messi..."”. tuttosport.com. 13. 12. 2009. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  10. ^ „Balotelli, Golden Boy 2010: "Un giorno sarò del Milan"”. tuttosport.com. 21. 12. 2010. Архивирано из оригинала 3. 1. 2012. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  11. ^ „Borussia Dortmund's Mario Gotze lands 'Golden Boy' award for 2011”. goal.com. 5. 12. 2011. Приступљено 6. 12. 2022. 
  12. ^ „Isco wins the 2012 Golden Boy award”. insidespanishfootball.com. 22. 12. 2012. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  13. ^ „Pogba wins the 2013 Golden Boy award”. tuttosport.com. 4. 12. 2013. Архивирано из оригинала 7. 12. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2022. 
  14. ^ „Raheem Sterling named Europe's Golden Boy after excellent year at Liverpool FC”. Liverpool Echo. 20. 12. 2014. Приступљено 6. 12. 2022. 
  15. ^ „Anthony Martial élu Golden Boy 2015”. L'Équipe (на језику: француски). 19. 12. 2015. Приступљено 6. 12. 2022. 
  16. ^ „Renato Sanches è il Golden Boy 2016 di Tuttosport” [Renato Sanches is Tuttosport's Golden Boy 2016] (на језику: италијански). Tuttosport. 24. 10. 2016. Приступљено 6. 12. 2022. 
  17. ^ „Golden Boy, "Le Roi" Mbappé: è il vincitore del 2017” (на језику: италијански). Tuttosport. 23. 10. 2017. Приступљено 6. 12. 2022. 
  18. ^ „De Ligt wins 2018 Golden Boy”. Football Italia. 17. 12. 2018. Приступљено 6. 12. 2022. 
  19. ^ „Il profilo del Golden Boy João Félix: il predestinato”. Tuttosport. 27. 11. 2019. Приступљено 6. 12. 2022. 
  20. ^ „Golden Boy 2020: Haaland'oro! E Fati trionfa sul web”. Tuttosport. 21. 11. 2020. Приступљено 6. 12. 2022. 
  21. ^ „Golden Boy 2021, è Pedri il nuovo "Ragazzo d'Oro" di Tuttosport”. Tuttosport. 22. 11. 2021. Приступљено 6. 12. 2022. 
  22. ^ „Diretta Il Golden Boy 2022 è Gavi!”. Tuttosport. 21. 10. 2022. Приступљено 6. 12. 2022. 
  23. ^ „Jude Bellingham è il Golden Boy Absolute Best 2023”. Tuttosport. 21. 10. 2022. Приступљено 6. 12. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Награда Златни дјечак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Награда_Златни_дјечак&oldid=26670476”