Национални парк Гарамба
Национални парк Гарамба | |
---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
Мјесто | Демократска Република Конго |
Координате | 4° 10′ 0″ N 29° 30′ 0″ E / 4.16667° С; 29.50000° И |
Површина | 5,200 km² |
Основано | 1938. године |
Управљачко тијело | Афрички паркови |
parc national de la Garamba | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | |
Место | Демократска Република Конго |
Координате | 4° 00′ С; 29° 15′ И / 4° С; 29.25° И |
Критеријуми | Природни парк: VII, X |
Референца | 136 |
Упис | 1980. (-1976. седница) |
1984—1984; 1996—данас | |
Веб-сајт | www |
Национални парк Гарамба је национални парк који се налази у северноисточном делу Демократске Републике Конго. Површине је 5200 km² и један је од најстаријих паркова у Африци, а проглашен је за Светску баштину под окриљем Унеска. Парком руководи предузеће Афрички паркови у сарадњи са Институтом за очување природе, од 2005. године
Опште карактеристике
[уреди | уреди извор]Гарамба је парк површине 5200 km² и налази се на североистоку Демократске Републике Конго, на граници са Јужним Суданом.[1][2] Један је од најстаријих паркова у Африци, основан 1938. године и заштићен као Светска баштина под окриљем Унеска.[3][4]
Стациониран је зони преласка између две ендемске територије: конго—гвинејских и суданских савана. Оба подручја богата су великим бројем животињских врста, али је популација дивљачи последњих неколико деценија изузетно опала, због илегалног лова.[1]
Парком руководи непрофина организација за очување средине Афрички паркови, заједно са Институтом за очување природе, од 2005. године.[5] Организације имају договор са оружаним снагама Демократске Републике Конго које штите Гарамбу од ловокрадица и побуњеничких група[1]
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]На травњацима парка налази се велики број вишегодишњих дрвенастих биљака акација.[1][5] Неке врсте зељастих биљака које настањују парк могу порасти и до 3 м.[2]
Гарамба је дом великог броја животиња, укључујући велики број врста антилопа, а парк настањују и бизони, слонови, хијене, дивље свиње, жирафе, нилски коњи и лавови.[1][5][6][7]
Парк је домаћин једине популације кардофанске жирафе у Демократској Републици Конго, а процењује се да их у парку има мање од 50. У парку такође живи једина преостала популација слонова у држави.[1][5]
У оквиру парка пописано је 138 врста сисара и 286 врста птица, укљкучујући птицу секретар, релативно угрожену врсту.[4][8]
Слонови настањени у парку сматрају се хибридима афричког и шумског слона, а последњих неколико деценија њихов број се смањио због лова.[1][4] По попису из 2011. године у парку је забележено око 2000 слонова.[4] Процењује се да је 2017. године у парку живело мање од 2000 слонова, што је драстичан пад с обзиром да је шездесетих и седамдесетих година забележено приближно 20.000 јединки.[1][2][6] Године 2012. убијена су 22 слона, док су 2014. године ловокрадице убиле 68 слонова за само два месеца.[6][9][10]
У оквиру парка одрађено је неколико пописа жирафа, а пописи су се значајно разликовали, ипак постоји пад у популацији. По сајту Mongabay у парку је живело 300 жирафа 1976. године, док их је 2008. године било око 200.[5] Дневне новине Тајмс издале су извештај да је 1993. године на простору парка било настањено 356 жирафа, а само 86 њих живело 2007. године.[11]
Непрофитна новинска организација The Christian Science Monitor издала је извештај о 86 кардофанских жирафа на подручју парка 2003. године, а саопштила да их 2016. године има само 38.[12] По сајту Mongabay, 46 жирафа живело је у парку у мају 2017.[5] године.
Парк настањује и северни бели носорог.[1][4][13] Само њих петнаест пописано је у парку средином осамдесетих година 20. века, због чега се овај парк налази на листи угрожених места Светске баштине Унеска.[8] У периоду између 2003—2004 забележено је између 20 и 25 северних белих носорога у парку.[14][15][16]
Број животиња у парку значајно се смањио због лова, а велики проблем представља то што у оквиру националног парка постоје насељена места.[5][6] Дивље животиње парка угрожене су и због народа Худа и Водабе.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]Национални парк основан је 1938. године.[4][8] Током шездесетих година парк је био предодређен и прилагођен за афричке слонове, а посетиоцима је било омогућено да их јашу.[13]
На листу Светске баштине Унеска, парк је увршћен 1980. године, а већ у периоду од 1984—1992. године налазио се на листи угрожених места Светске баштине.[17][18]
Између 1991—1993. године, 50.000 суданских избеглица се одселило изван парка, након што је Национална армија Јужног Судана интервенисала. Забележен је 121 конфликт између ловокрадица и ренџера парка између 1993—1995. године, а од 1991—1996 заплењено је више од 900 комада оружја.[8] Национална организација за заштиту носорога обезбедила је средста за патролна возила 1994. године и плате чуварима 1995. године.[8] Национални парк је био на листи угрожених 1996. године због лова на северног белог носорога, па је велики број организација широм света помогао да би се лов зауставио, а врста очувала на овом подручју.[3][13][8]
Парком управља организација Афрички паркови од 2005. године, а напори организације уродили су плодом, лов на простору парка је био доста смањен.[5] Према британској корпорацији Би-Би-Си, управљачко тело националног парка Гарамба финансира Европска унија и приватни донори.[3] Парк помажу такође и Агенција САД за међународни развој, Америчка служба за заштиту рибљег ресурса и дивљиж животиња и Светска банка.[19][20]
У периоду од 2000—2017. године ловокрадице су усмртиле 21 ренџера парка, а од 2017. године повећана је безбедност парка, што је допринело томе да се он успостави као туристичка дестинација.[2] Џозеф Коњ користио је овај парк као светилиште.[1][5][21] Године 2009. герилска група напала је станицу националног парка убивши најмање осам људи, укључујући и два припадна парка, а ранила додатних тринаест. Побуњеници су такође украли сви храну и гориво и уништили неколико зграда у парку.[5] У конфликтима у октобру 2015. године побуњеници су убили три војника Националне армије Судана.[1][6][22] У априлу 2016. године побуњеници су убили тројицу ренџера и ранили тројицу других.[23][24][25][5][6][24]
Према фоторепортеру Кејтк Брукс, која је снимала документарни филм Последња животиња у овом парку, тринаест службеника и војних лица убијена су у одбрани парка између јануара 2015. и априла 2017. године.[26]
Године 2017. Национална географија направила је филм The Protectors: Walk in the Rangers' Shoes, о чуварима парка и њиховим напорима да заштите дивљи свет Гарамбе.[2][27] Филмски фестивал Трибека постхумно је доделио награде убијеним ренџерима који су били актери филма, због свог рада и храбрости у одбрани слонова, у априлу 2017. године.[26]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Canby, Peter (4. 5. 2016). „Shootout in Garamba”. The New Yorker. Condé Nast. ISSN 0028-792X. OCLC 320541675. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ а б в г д Actman, Jani; Bale, Rachael (10. 5. 2017). „Go on Patrol with Elephant Guardians in New 360 Film”. National Geographic. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ а б в „Prince William in plan to tackle wildlife trafficking”. BBC. 15. 3. 2016. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ а б в г д ђ Gettleman, Jeffrey (3. 9. 2012). „Elephants Dying in Epic Frenzy as Ivory Fuels Wars and Profits”. The New York Times. The New York Times Company. ISSN 0362-4331. OCLC 1645522. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Nicolon, Thomas (9. 5. 2017). „DRC's Garamba National Park: The last giraffes of the Congo”. Mongabay. Приступљено 2. 10. 2017.
- ^ а б в г д ђ Dasgupta, Shreya (25. 4. 2017). „Two wildlife rangers killed by poachers in Democratic Republic of the Congo”. The Guardian. London: Guardian Media Group. ISSN 0261-3077. OCLC 60623878. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ East, Rod (1990). Antelopes: Global Survey and Regional Action Plans, Part 3. International Union for Conservation of Nature. стр. 131. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ а б в г д ђ Avant, Deborah D. (25. 7. 2005). The Market for Force: The Consequences of Privatizing Security. Cambridge University Press. стр. 205–206. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ „Nearly 70 elephants slaughtered by poachers at national park in Africa: officials”. New York Daily News. Tronc. 13. 6. 2014. OCLC 9541172. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ Min, Ariel (13. 6. 2014). „68 elephants killed in the last two months at African wildlife refuge”. PBS. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ Starkey, Jerome (16. 1. 2016). „Congo giraffes near to extinction”. The Times. London: News UK. ISSN 0140-0460. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ Hinckley, Story (28. 2. 2016). „Why Is This Rare Giraffe Almost Extinct?”. The Christian Science Monitor. Christian Science Publishing Society. ISSN 0882-7729. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)].
- ^ а б в Heale, Jay; Yong, Jui Lin (2009). Democratic Republic of the Congo. Marshall Cavendish. стр. 67. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ Sieff, Kevin (17. 6. 2015). „Lumbering into Extinction”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. OCLC 2269358. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)].
- ^ Bisset, Susan (10. 10. 2003). „Congolese rebel troops push rare white rhino toward extinction”. Chicago Sun-Times. Sun-Times Media Group. ISSN 1553-8478. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017.
- ^ „Warning over loss of white rhino”. The Irish Times. 21. 5. 2004. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)].
- ^ „World Heritage Committee: Eighth Ordinary Session” (PDF). UNESCO. 1984. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ „World Heritage Committee: Twentieth Session” (PDF). UNESCO. стр. 32. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ „State of Conservation: Garamba National Park (Democratic Republic of the Congo)”. UNESCO. Приступљено 4. 12. 2017.
- ^ „Partners: Garamba”. African Parks. Приступљено 4. 12. 2017.
- ^ Chandrasekaran, Rajiv (29. 10. 2013). „Kony 2013: U.S. Quietly Intensifies Effort to Help African Troops Capture Infamous Warlord”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 05. 09. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017.
- ^ „Four rangers from the patrol team killed by poachers in Congo's Garamba National Park”. ABC Online. Australian Broadcasting Corporation. 9. 10. 2015. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ Staufenberg, Jess (26. 4. 2016). „Elephant poachers kill three rangers at a wildlife park in the Democratic Republic of Congo”. The Independent. London: Independent Print Limited. ISSN 0951-9467. OCLC 185201487. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ а б „Armed poachers killing rangers who defend elephants in Congo park”. CBS News. 24. 5. 2016. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ „African park ranger hits out at Hong Kong ivory trade”. The Star. 6. 6. 2017. Приступљено 4. 10. 2017.
- ^ а б Brooks, Kate (13. 5. 2017). „Where Terrorism and the Ivory Trade Collide”. The Daily Beast. IAC. Приступљено 5. 10. 2017.
- ^ Coyle, Jake (23. 4. 2017). „Kathryn Bigelow on VR: 'I Love It'”. Daily Herald. Arlington Heights, Illinois: Paddock Publications. OCLC 18030507. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- De Merode, E.; Hillman-Smith, K; Nicholas, A.; Ndey, A.; Likango, M. (2000). „The spatial correlates of wildlife distribution around Garamba National Park, Democratic Republic of Congo”. International Journal of Remote Sensing. 21 (13–14): 2,665—2,683. Note: Published online 25 November 2010.
- Mcconnell, Tristan (18. 2. 2016). „Saving the wildlife 'miracle' of Congo's Garamba park”. Phys.org.
- Chan, Tessa (9. 6. 2017). „Why Hong Kong should say no to ivory chopsticks: African park warden shot trying to stop elephant poaching appeals to city”. South China Morning Post.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Garamba”. Афричка мрежа паркова.
- „Национални парк Гарамба”. Унеско Светска баштина.