Никола Бабић (историчар)

Никола Бабић
Никола Бабић
Лични подаци
Датум рођења	19. октобар 1926.
Место рођења	Трубар, Краљевина СХС
Датум смрти	18. новембар 1978. (52 год.)
Место смрти	Хан Пијесак, СФРЈ

Никола Бабић (Трубар код Дрвара, 19. октобар 1926 — Хан Пијесак, 18. новембар 1978) био је српски историчар и борац у НОБ-у.

Биографија

Основну школу похађао је у родном месту а нижу гимназију у Приједору. Учесник је у НОБ-у од 1941. Непосредно након завршетка рата био је васпитач у ђачком дому, учитељ и друштвенополитички активиста у Приједору и на подручју Босанског Грахова и Цазина. Крајем 1947. дошао је у Сарајево и ту радио више од три деценије.

У Сарајеву је студирао историју на Вишој педагошкој школи и Филозофском факултету. На истом факултету је је докторирао 1972. тезом: Ставови у радничком покрету Босне и Херцеговине према рату, револуцији и стварању југословенске државе у другој деценији XIX века. Потом је отишао на једногодишњу специјализацију у Источну Немачку.

Августа 1953. године активно је учествовао у протеривању владике Василија из Бање Луке.

Радио је на историјском одељењу, односно Комисији за историју ЦК СК Босне и Херцеговине (1955 — 1962), био је на дужности управника Одељења историјске грађе у Институту за историју радничког покрета (1962 — 1972), последње четири године као директор Института. Смрт га је затекла на дужности новоформиране Комисије Предсједништва ЦК СК БиХ за историју. Као сарадник Института и предавач на Филозофском факултету у Сарајеву стекао је сва научна звања од сарадника до научног саветника.

Уносећи у све чиме се бавио своје богато знање и искуство Бабић је имао видног удела у покретању и даљем развијању бројних научних и стручних часописа, развоју кадрова и Друштва историчара БиХ. Унапређујући архивско-документарне службе, објављивању историјских извора, попуњавању библиотека књигама и стручним часописима.

Основни предмет Бабићевог проучавања био је раднички покрет, поглавито његово револуционарно крило у босанско-херцеговичким, југословенским и европским оквирима од прве деценије XX века до 1941. године. Понекад је залазио у проблеме и изван тог периода. Припадао је кругу историчара који негују и користе различете форме саопштавања резултата свог научноистраживачког рада. Укупно је написао и публиковао око 80 радова: књига, расправа, чланака, прилога, осврта и приказа.

Важнији радови

Кратак преглед развоја и дјелатности КПЈ у Босни и Херцеговини 1919-1945, објављен 1959. године
ЗАВНОБиХ и изградња босанско-херцеговачке државности, 1970. године
На путевима револуције-чланци и расправе (1961-1971), 1972, 1980
Дрварски крај у 1941. години, 1961
Село у политици КПЈ у периоду 1919. до 1929. године, 1976
Рат, револуција и југословенско питање у политици Социјалдемократске странке Босне и Херцеговине, 1974. године

Литература

Б. Ђурђев, Др Никола Бабић (1926-1978), Годишњак ДИ БиХ, 1977—1979. године
Велибор Џомић: Страдање србске цркве од комуниста, Издавач Светигора, Митрополија црногорско-приморска - Електронско издање, Јанус - Пројекат Растко, Београд, 2000.