Трубар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трубар
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
ОпштинаБихаћ
Становништво
 — 2013.312
Географске карактеристике
Координате44°21′34″ СГШ; 16°14′36″ ИГД / 44.3594° СГШ; 16.2433° ИГД / 44.3594; 16.2433Координате: 44°21′34″ СГШ; 16°14′36″ ИГД / 44.3594° СГШ; 16.2433° ИГД / 44.3594; 16.2433
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Трубар на мапи Босне и Херцеговине
Трубар
Трубар
Трубар на мапи Босне и Херцеговине

Трубар је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Бихаћ које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 312 становника.

Географија[уреди]

Трубар се простире јужно или југоисточно од Осредака и од Малог Цвјетнића. Од ових двају села дели га планина Вучијак и увала Кордина Драга. На западу граничи с Личким Осрецима н Дугопољем, а на југу с Тишковцем. Од Тишковца га дели обронак Ујилице, а од Грахова највиша коса Ујилице и нижи њен део, звани Лијеска. Према истоку граничи Трубар с Унцем. Као природна граница на ту страну служе врх Метле и било Бобаре. Трубар је каменито, „врлетно“ и безводно село. Тек местимице има земљишта где камен није пробио на површину, те се земља може обрађивати. Али се обрађују и земље где је камен избио горе, само ако није превише угусто.[1]

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја: Вучијак, Трубар, Ваган, Долови. Сваки крај састављен је из неколико група. У Вагану и у Доловима куће су као нанизане у низове, који се савијају око њива. У целом селу има 179 кућа.

Историја[уреди]

О имену села нема каквих поузданијих тумачења. По једноме казивању најстарији су насељеници овде копајући земљу нашли металну трубу и због тога назвали село Трубаром. Називи крајева су географског постанка: Ваган по облику земљишта сличи вагану, Долови су опет дугуљаста удолина, Вучијак је планина, негда заодевена крупном и густом шумом, где су се вукови котили и заклоништа налазили.

У Трубару има више трагова негдашњих насеља. На Џидовини било је стародревно гробље, па вероватно и неко светилиште. Ту је било много крупних гробних плоча. Окресане су само толико да добију четвртаст облик, а остала им је израда сасвим проста. Ту је сада црква и у дворишту црквеном налазе се још неколике од тих плоча, а много их је употребљено за обзиђивање дворишта. Народ држи да су овде живели „Џиди“, па кад су се они одавде дигли, онда почео насељавати данашњи свет. На Градини више кућа Болтића разазнају се закопине. Ту је налажено хрбина и бакрених предмета. На Залиновцу, у Вагану има старинског сувозида и око њега хрбина. И по Ујилици на више места може се наћи таквих зидова и хрбнна. Црквина има код куће Поповића. Ту је пре буне Кевељ Поповић био саградио капелицу без дозволе турске власти. Да ли се је то место и пре ове капелице називало црквином, о томе данас не зна нико ништа да каже.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 312 534 767 935
Југословени 37
Хрвати 1 1
Муслимани 1
остали и непознато 2 1
Укупно 312 573 769 937
Демографија[2]
Година Становника
1961. 937
1971. 769
1981. 573
1991. 312

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Petar Rađenović "Unac"
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]