Отомикоза
| Отомикоза | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија |
| МКБ-10 | B36.9 (ILDS B36.920) |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/fungal-ear-infection-otomycosis fungal-ear-infection-otomycosis Отомикоза] |
Отомикоза је гљивицама разних родова (streptotrix, leptotrix, blastomyces, monilium) узрокована инфекција ува. Као најчешћи узрочник наводе се гљивице из рода аспергилијуса и кандиде. Клинички болест, је слична оној коју изазива екцем, а карактерише се знацима запаљењских промена на кожи спољашњег ува, праћено симптомима свраба, бола, погоршања слуха, исцедком из спољашњег ушног канала налик на гној. Терапија се заснива на темељном чишћењу ува и употреби антигљивичних лекова.
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Учесталост гљивичне инфекције ува није позната, али се зна да се чешће јављају у топлим климатским условима и код особа које уживају у воденим спортовима. У просеку једна од осма инфекција спољашњег ува изазвана је гљивицама и то у 90% гљивицом Aspergillus spp. а у осталим случајевим Candida spp.[1]
- Морбидитет
Око 10% пацијената са отомикозом испољава знаке и симптомиме запаљења спољњег ува.
Учесталост болести је највећа у топлим климатским условима.[2] Према подацима из литературе пре свега у тропским и суптропским земаља. Према студијама из САД највећа учесталост болести је током летњих месеци.[3]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]У појединим случајевима ако је запаљења спољашњег ува, врло јако и проширено на добар део ушне шкољке, праћено хронилним запаљењем у слушном ходнику, а нарочито ако се истичу црвенило коже, љуштење епитела и сивкасте наслаге на њему, треба посумњати на отомикозу и обавезно микробиолошко погледати нативни препарат, у коме се обично лако препознају специфичне гљивице.[4]
Терапија
[уреди | уреди извор]Лечење се спроводи локалном применом фунгицидних средстава у облику масти (мултифунгин, астерол и сл). Фугицидом се натапају тампони стерилне хидрофилне газе који се потом стављају у слушни ходник, тако да испуне читав лумен од бубне опне до спољашњега отвора. Газа се мења сваког другог дана уз отоскопску контролу.[5]
Пре почетка третмана слушни ходник од гљивичних наслага треба ослободити са неколико тупфера вате, који су натопљени парафинским уљем.
Прогноза
[уреди | уреди извор]Прогноза болести је повољна ако се рано почне са применом антифунгална терапије код имунолошки компетентних особа.[6] Међутим, ризик од понављања болести је високо ако нису уклоњени фактори који су довели до примарне инфекције и није успостављена нормална физиолошка средина у спољашњем ушном каналу. У таквим случајевим искорењивање болести је теже поготово у мастоидним шупљинама.
Стална изложеност прекомерној влаги и кашњења у пружању одговарајућих медицински или хируршки третман може значајно да продужи период опоравка.[7]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Herasym, Khrystyna; Bonaparte, James P.; Kilty, Shaun (јун 2016). „A comparison of Locacorten-Vioform and clotrimazole in otomycosis: A systematic review and one-way meta-analysis”. The Laryngoscope. 126 (6): 1411—9. PMID 26600419. doi:10.1002/lary.25761.. Epub 2015 Nov 24.
- ^ Satish, H.S. (Mar-Apr. 2013). „A Clinical Study of Otomycosis”. IOSR Journal of Dental and Medical Sciences. 5 (2): 57—62. doi:10.9790/0853-0525762. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (мај 2011). „Estimated burden of acute otitis externa--United States, 2003-2007”. Morbidity and Mortality Weekly Report. 60 (19): 605—9. PMID 21597452.
- ^ Vennewald, Irina; Klemm, Eckart (март 2010). „Otomycosis: Diagnosis and treatment”. Clinics in Dermatology. 28 (2): 202—11. PMID 20347664. doi:10.1016/j.clindermatol.2009.12.003..
- ^ Otitis externa; NICE CKS, July 2015 (UK access only)
- ^ Afolabi, A. O.; Kodiya, A. M.; Bakari, A.; Ahmad, B. M. (април 2009). „Attitude of self ear cleaning in black Africans: Any benefit?”. East Afr J Public Health. 6 (1): 43—6. PMID 20000063. doi:10.4314/eajph.v6i1.45743..
- ^ Viswanatha, B.; Sumatha, D.; Vijayashree, M. S. (март 2012). „Otomycosis in immunocompetent and immunocompromised patients: Comparative study and literature review”. Ear Nose Throat J. 91 (3): 114—21. PMID 22430336. doi:10.1177/014556131209100308..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
