Пређи на садржај

Рти

Координате: 43° 44′ 10″ С; 20° 14′ 56″ И / 43.7361° С; 20.2489° И / 43.7361; 20.2489
С Википедије, слободне енциклопедије
Рти
Основна школа у Ртима основана 1931. године.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 490
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 10″ С; 20° 14′ 56″ И / 43.7361° С; 20.2489° И / 43.7361; 20.2489
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина521 m
Рти на карти Србије
Рти
Рти
Рти на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Рти је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 490 становника.

На територији села налази се комплекс Рћанских пећина.[1]

Овде се налази Црква Светог пророка Илије у Ртима, подигнута на месту где се некада налазила стара црква брвнара коју су Турци спалили у Првом српском устанку.

Овде је рођен публициста и хроничар Драгачева Јовиша Славковић.

У Ртима је рођен и живео најпознатији драгачевски каменорезац Радосав Чикириз,[2] као и нешто млађи народни клесар Љубисав Љубо Ђекић.[3]

Пореклом из Ртију је српски политичар Мирко Чикириз.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рти живи 451 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (42,0 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 180 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 998
1953. 997
1961. 955
1971. 869
1981. 749
1991. 615 610
2002. 553 556
2011. 490
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
547 98,91%
Црногорци
  
5 0,90%
Мађари
  
1 0,18%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Лазаревић, Раденко (2011). Драгачевска пећина. Београд: Želnid. ISBN 978-86-7307-222-7. 
  2. ^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9. 
  • Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2011). Духовни летопис Ртију : [монографија]. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам Општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-908807-7-5. 
  • Лазаревић, Раденко (2011). Драгачевска пећина. Београд: Želnid. ISBN 978-86-7307-222-7. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]