Саранда
 Градска плажа | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Албанија |
| Становништво | |
| — (2001) | 20.227 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 39° 52′ 32″ С; 20° 00′ 19″ И / 39.8755556° С; 20.0052778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0,8 m |
  Саранда Саранда на карти Албаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 9701-9703 |
| Позивни број | +355 (0) 085 |
| Регистарска ознака | AL |
| Веб-сајт | www |
Саранда (алб. Sarandë, грч. Άγιοι Σαράντα) град је у јужној Албанији у области Валона смештен на обалама Јонског мора. Саранда представља један од најважнијих туристичких центара у земљи. У граду живи значајан број припадника грчке националне мањине.[1] По подацима из 2011. године у граду је живело 20.227 становника. Преко пута града налази се грчко острво Крф а поред града, у море утиче река Бистрица.
Историја[уреди | уреди извор]
Савремени назив града потиче од византијског манастира Аги-Саранда (грч. Άγιοι Σαράντα) у част Четрдесет мученика Севастијских, у античко доба град се звао Онхесмео (Ογχησμος)[4]. Назив потиче од једног од илирских племена. 28. новембра 1912. године, недалеко, у Валони, проглашена је независност Албаније, али су у ствари од тог времена до 1920. године територију земље периодично заузимају италијанске, српске и грчке трупе.
Када је град заузела италијанска војска 1939. године, освајачи су га преименовали у Порто Еда у част најстарије ћерке Бенита Мусолинија, Еде. Али Грци, који су од давнина овај регион – Северни Епир сматрали делом Велике Грчке, прилично брзо су одатле 1940. године, иако не задуго, протерали Италијане. „Силе осовине“: Немачка, Италија и Бугарска су 1941. започели окупацију Грчке. Италијани су капитулирали 1943. године и њихове трупе су напустиле Албанију, 1944. године немачки освајачи су протерани из земље, а по завршетку Другог светског рата Саранда постаје центар истоименог округа префектуре Валона у Албанији.
Године 1997. град је био једно од места почетка озлоглашених нереда.
Атракције[уреди | уреди извор]
У самом центру Саранде налази се православна црква и средњовековна синагога. У близини се налази археолошки музеј-резерват – рушевине античког града Бутринта – УНЕСЦО-ве светске баштине, као и остаци још једног античког града Финичи.
Такође у округу Саранда налази се највећи број споменика каменог доба у Албанији, укључујући пећине Кониспол.
Економија[уреди | уреди извор]
Важан аспект градске привреде је туризам, због посебности локалне климе – у просеку има 300 сунчаних дана годишње. Ово је олакшано присуством пешчаних плажа и светски познатих атракција у близини, као и присуством трајектног прелаза као грчком острву Крф. У близини, источно и јужно од Саранде, налазе се аутомобилски гранични прелази са Грчком у граду Какавије и граду Чафе-Боте.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Грб града -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Saranda pogled sa brodića pored Krfa
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Pettifer, James. The Greek Minority in Albania – In the Aftermath of Communism. Conflict Studies Research Center, July 2001 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2009). ISBN 978-1-903584-35-4 – pp. 12, "The concentration of ethnic Greeks in and around centres of Hellenism such as Saranda and Gjirokastra could guarantee their election there, but nowhere else in the country is success for an Omonia-based candidate possible."
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
