Слепи путник на броду лудака

С Википедије, слободне енциклопедије

Слепи путник на броду лудака
Филмски постер
Жанрдрама
биографски
РежијаГоран Марковић
СценариоВуле Журић
ПродуцентДрагана Богдановић
Марија Берета
Главне улогеИгор Ђорђевић
Александар Ђурица
Тихомир Станић
Јелена Ђокић
МузикаЗоран Симјановић
СценографДрагослав Ивковић
Александар Цвијановић
СниматељЂорђе Арамбашић
МонтажаТихомир Дукић
Продуцентска
кућа
Радио телевизија Србије
Година2016.
Земља Србија
Језиксрпски
IMDb веза

Слепи путник на броду лудака“ је телевизијски филм из два дела у продукцији Радио-телевизије Србије. Режирао га је Горан Марковић, док је сценарио написао Вуле Журић.[1]

Радња[уреди | уреди извор]

Радња се одиграва у београдској душевној болници на Губеревцу током Првог светског рата, где своје последње године живота проводи српски књижевник Петар Кочић. Поред доктора и других пацијената са којим је Кочић живео, телевизијски филм приказује и Кочићевог опонента, неталентованог културног делатника Косту Хермана, који је био заменик војног гувермана у окупираном Београду и који вођен љубомором жели да напакости Кочићу.[1] Овим филмом РТС се укључио у обележавање стогодишњице смрти Петра Кочића. Уједно је и још један видљив и значајан допринос РТС-а у обележавању стогодишњице Великог рата.[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Игор Ђорђевић Петар Кочић
Александар Ђурица Коста Херман
Тихомир Станић др. Стојимировић
Маша Дакић Елена
Радоје Чупић др. Суботић
Јелена Ђокић др. Славка
Андријана Оливерић Бошњаковићка
Горан Шушљик Бурбон
Немања Оливерић Бертолд
Александар Срећковић Кубура Арса Лорд
Срђан Тимаров Душан Срезојевић
Зинаида Дедакин тетка Мара
Радован Миљанић Посланик Димитријевић
Мирољуб Лешо отац прота
Бранко Јеринић Тутуновић
Јован Јовановић Јован
Лука Абрамовић непознато лице
Бранка Шелић мајка
Миона Марковић трудница

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Слепи путник на броду лудака”. Филмски центар Србије. Приступљено 4. 2. 2021. [мртва веза]
  2. ^ Подаци о филму на сајту РТС-а (Приступљено: 28. 12. 2016)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]