Тито и ја
| Тито и ја | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Тито и ја |
| Жанр | комедија |
| Режија | Горан Марковић |
| Сценарио | Горан Марковић |
| Продуцент | Зоран Маширевић Директор филма Слободан Павићевић |
| Главне улоге | Димитрије Војнов Лазар Ристовски Мики Манојловић Аница Добра Оливера Марковић Богдан Диклић Љиљана Драгутиновић Раде Марковић |
| Музика | Зоран Симјановић |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Радослав Владић |
| Монтажа | Снежана Ивановић |
| Продуцентска кућа | Terra Трамонтана Авала Филм РТВ Београд РТВ Нови Сад |
| Година | 1992. |
| Трајање | 120 минута |
| Земља |  СР Југославија |
| Језик | српски |
| Буџет | [1] |
| IMDb веза | |
Тито и ја је југословенски филм из 1992. године који је режирао Горан Марковић.[2][3]
Радња
[уреди | уреди извор]Прича о десетогодишњаку који, као и сва дјеца у Југославији 1950-их година тешко може да замисли било који дио свог живота без великог вође нације - маршала Тита. У својој школи дечак побјеђује на конкурсу за најбољи састав о Титу. Награда му је учешће на маршу „Титовим родним крајем“. Дјечак је до победе дошао тако што је написао песму у којој тврди да Тита више воли од оца и мајке! То наравно његове родитеље баца у право очајање. А дечак притом не схвата шта у његовој љубави према вођи има тако чудног и забрињавајућег. Овај излет ће за дјечака представљати тешко искушење. Ненавикнут на природу, пјешачење и самостални живот, уз то прогоњен од стране васпитача, стаљинисте, он посустаје, па се изгуби у планини и тада долази до преокрета у његовом животу...[2][3][4]
За овај филм је Горан Марковић добио 1992. награду за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану.[5]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Димитрије Војнов | Зоран |
| Лазар Ристовски | друг Раја, водич |
| Мики Манојловић | Зоранов отац |
| Аница Добра | Зоранова мајка |
| Оливера Марковић | Зоранова бака |
| Раде Марковић | Зоранов деда |
| Богдан Диклић | Зоранов теча |
| Љиљана Драгутиновић | Зоранова тетка |
| Војислав Брајовић | Јосип Броз Тито |
| Весна Тривалић | учитељица |
| Драган Николић | Ганетов отац |
| Бранимир Брстина | Ђурин отац |
| Оља Бећковић | Ђуринa мајка |
| Милутин Дапчевић | Кенгур |
| Милена Вукосав | Јасна |
| Јелена Мрдак | Љиља |
| Небојша Дугалић | милиционер |
| Илија Башић | Први агент |
| Мића Томић | кустос |
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Тито и ја.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Тито и ја”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б „Тито и ја”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б „Тито и ја”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Тито и ја”. Арт мозаик. Архивирано из оригинала 04. 02. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ San Sebastian 40 edition 1992 Awards
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
