Тито и ја

С Википедије, слободне енциклопедије
Тито и ја
Филмски постер
Изворни насловТито и ја
Жанркомедија
РежијаГоран Марковић
СценариоГоран Марковић
ПродуцентЗоран Маширевић
Директор филма
Слободан Павићевић
Главне улогеДимитрије Војнов
Лазар Ристовски
Мики Манојловић
Аница Добра
Оливера Марковић
Богдан Диклић
Љиљана Драгутиновић
Раде Марковић
МузикаЗоран Симјановић
СценографВељко Деспотовић
СниматељРадослав Владић
МонтажаСнежана Ивановић
Продуцентска
кућа
Terra
Трамонтана
Авала Филм
РТВ Београд
РТВ Нови Сад
Година1992.
Трајање120 минута
Земља СР Југославија
Језиксрпски
Буџет[1]
IMDb веза

Тито и ја је југословенски филм из 1992. године који је режирао Горан Марковић.[2][3]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Прича о десетогодишњаку који, као и сва дјеца у Југославији 1950-их година тешко може да замисли било који дио свог живота без великог вође нације - маршала Тита. У својој школи дечак побјеђује на конкурсу за најбољи састав о Титу. Награда му је учешће на маршу „Титовим родним крајем“. Дјечак је до победе дошао тако што је написао песму у којој тврди да Тита више воли од оца и мајке! То наравно његове родитеље баца у право очајање. А дечак притом не схвата шта у његовој љубави према вођи има тако чудног и забрињавајућег. Овај излет ће за дјечака представљати тешко искушење. Ненавикнут на природу, пјешачење и самостални живот, уз то прогоњен од стране васпитача, стаљинисте, он посустаје, па се изгуби у планини и тада долази до преокрета у његовом животу... [2][4][3]

За овај филм је Горан Марковић добио 1992. награду за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану.[5]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Димитрије Војнов Зоран
Лазар Ристовски друг Раја, водич
Мики Манојловић Зоранов отац
Аница Добра Зоранова мајка
Оливера Марковић Зоранова бака
Раде Марковић Зоранов деда
Богдан Диклић Зоранов теча
Љиљана Драгутиновић Зоранова тетка
Војислав Брајовић Јосип Броз Тито
Весна Тривалић учитељица
Драган Николић Ганетов отац
Бранимир Брстина Ђурин отац
Оља Бећковић Ђуринa мајка
Милутин Дапчевић Кенгур
Милена Вукосав Јасна
Јелена Мрдак Љиља
Небојша Дугалић милиционер
Илија Башић Први агент
Мића Томић кустос

Културно добро[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Тито и ја.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тито и ја”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Тито и ја”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020. 
  3. ^ а б „Тито и ја”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ „Тито и ја”. Арт мозаик. Архивирано из оригинала 04. 02. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  5. ^ San Sebastian 40 edition 1992 Awards
  6. ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]