Variola vera (film)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Variola vera
Izvorni naslov Variola vera
Žanr drama
Režija Goran Marković
Scenario Goran Marković
Milan Nikolić
Producent Aleksandar Stojanović
Glavne uloge Rade Šerbedžija
Erland Josephson
Dušica Žegarac
Muzika Zoran Simjanović
Montaža Vuksan Lukovac
Izdavačka kuća Art Film 80 Beograd
Croatia Film
Godina 9. jul 1982.
Trajanje 110 minuta
Zemlja  SFRJ
Jezik srpskohrvatski
Nagrade Zlatna vrata Pule
IMDb veza

Variola vera je jugoslovenski film snimljen 1982. godine, u režiji Gorana Markovića, koji je napisao i scenario uz pomoć Milana Nikolića.

Radnja filma prati događaje u toku epidemije velikih boginja na teritoriji tadašnje SR Srbije, republike bivše SFRJ 1972. godine.[1] Prati se tok epidemije, kao i njen uticaj na psihu i ponašanje ljudi koji su izloženi opasnostima koje ona nosi.

Goran Marković je za film Variola vera, nagrađen na Festivalu u Vrnjačkoj Banji za najbolji scenario.

Sadržaj filma[уреди]

Applications-multimedia.svgUPOZORENJE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Jedan hodočasnik zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti ulazi u zemlju. Premešten sa mesta na mesto umire, a zaraza se širi. Kada odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorjenjenom, već je kasno Variola Vera počinje da hara. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću.

Kroz film se prati ponašanje skoro svih slojeva društva u kome se epidemija pojavila: pacijenata u bolnici, medicinskog osoblja, običnih građana, pa i političara, funkcionera tadašnjih vlasti. Prikazuje se kako jedna, tako smrtonosna, pretnja doprinosi da ljudi pokažu svoje pravo lice.

Najveći deo filma je posvećen dešavanjima u Opštoj bolnici u Beogradu, jednom od karantina ustanovljenih u toku epidemije. Prati se veći broj likova, njihove transformacije nakon saznanja o pretnji koja im preti, kao i njihovo ponašanje kada su ugroženi lično, ili su ugroženi ljudi u njihovoj neposrednoj okolini.

Jedan deo filma prati interakciju birokratskog aparata države prilikom suočavanja sa opasnošću i ljudi koji imaju znanja i iskustva sa takvim suočavanjima. Šema birokratskog postupanja se ispoljava kao faktor velikog povećanja mogućnosti za širenje epidemije, zbog svoje inertnosti i neznanja pripadnika državnog aparata. Međutim, na sreću, posledice i nisu bile tragične kakve su mogle biti, s obzirom na to da su mere mogle biti preduzete i ranije nego što su bile preduzete. Moguće je da je i brutalnost mera „borbe protiv karantinskih bolesti“ bez obzira na zakašnjenje bila dovoljna za zaustavljanje pošasti.

Karakterne osobine likova: hrabrost i kukavičluk, požrtvovanost i egoizam, upornost i defetizam, sukobljavaju se na malom prostoru Opšte bolnice i pokazuju koliko slika koju svi ljudi stvaraju o svetu i ljudima oko sebe nije realna. Pojedini likovi,(npr.upravnik bolnice Čola - Rade Marković) autoriteti u „normalnim“ okolnostima padaju na najniže grane, a neki, inače prihvaćeni kao „moralno nepodobni“, ispoljavaju čvrstinu (dr. Grujić - Rade Šerbedžija) i hrabrost.

Tenzija zbog neposredne opasnosti je zadržana tokom celog trajanja filma. S obzirom na to kada je film snimljen, i na to da nije imao veliki budžet kao zapadna filmska ostvarenja, reditelj je, uz pomoć vrlo jake glumačke postave, uspeo da dočara napetu atmosferu i šarolike ljudske karaktere. Svim gledaocima su duboko u sećanju ostale neke upečatljive scene filma, neizbrisive potonjim iskustvima i viđenim scenama (na primer scena lica obolelog Mila ložača obasjanog svetlošću šibice, reči dr.Grujića „...pizda je karakterna osobina“).[2]

Reditelj o filmu[уреди]

Film je snimljen 1982. godine, tačno deceniju nakon epidemije. Reditelj, ali i jedan od scenarista filma, Goran Marković, objašnjava kako je teklo snimanje i šta ga je navelo da uopšte snimi film na tu temu.[3]

Викицитати „Još kao student bio sam opsednut idejom da ekranizujem Kugu Albera Kamija. Taj roman je ostavio snažan utisak na mene u prvoj mladosti. Kasnije, tokom studija, shvatio sam da prava tema romana nije bolest, već moralni diskurs između pojedinca i ‘mračne sile’. Kada sam 1968. doživeo ulazak sovjetskih tenkova u Prag, što je ujedno značilo i potpuni gubitak iluzija o mogućnosti života u pravednom svetu, rešio sam da snimim film koji bi se na neki način suprotstavio toj mračnoj sili. Kuga mi je izgledala kao najbolji okvir za priču. Ali kako, iz razumljivih razloga, niko nije hteo da finansira takav film, a dogodila nam se epidemija Variole vere 1972, shvatio sam kako je bolje da se bavim našom stvarnošću, a ne nekakvom literarnom. Variola vera je apsolutno najteži projekat koji sam ikada snimio. Stalno je nešto stajalo na putu tom filmu. Pripremao sam ga mesecima za snimanje u jednoj, a dva dana pred početak su nam dali drugu praznu bolnicu, koja nije bila ni nalik prvoj. ‘Uzmi ili ostavi’, bila je dilema. Ubrzo me je napustio scenograf, a samo snimanje se odigravalo u potpunoj oskudici. Radili smo po 14-16 sati dnevno. Bio sam potpuno iscrpljen, i fizički i moralno."”

[3]

Uloge[уреди]

Rade Šerbedžija je tumačio lik doktora Grujića.
Rade Marković (na slici levo, pored njega Bojan Stupica), u filmu kao upravnik Čole.
Peter Karsten, upečatljiva je njegova uloga epidemiologa UN.
Glumac Uloga
Rade Šerbedžija Doktor Grujić
Erland Jozefson Doktor Dragutin Kenigsmark
Dušica Žegarac Doktorka Marković
Rade Marković Upravnik Čole
Varja Đukić Doktorka Danka Uskoković
Aleksandar Berček Magistar Jovanović
Peter Karsten Epidemiolog iz UN-a
Radmila Živković Medicinska sestra Zaga
Vladislava Milosavljević Medicinska sestra Slavica
Semka Sokolović-Bertok Doktorka Ćirić
Bogdan Diklić Duško
Velimir Životić Ministar u vladi
Milo Miranović Ložač Mile
Džemail Maksut Halil Redžepi
Katica Želi Čistačica
Bogosava Nikšić-Bijelić Radnica na recepciji
Ratko Tankosić Bora - triperaš
Slobodan Aligrudić Drug Vlada
Svetolik Nikačević Akademik Kostić
Dušan Bulajić Vojno lice
Toma Kuruzović Bolnički šofer
Minja Vojvodić Službenik JAT-a
Petar Kralj Doktor Dragutin Kenigsmark (Glas)
Mihajlo Viktorović Epidemiolog iz UN-a (Glas)
Vladan Živković
Strahinja Mojić

Muzika[уреди]

Muziku u filmu je uradio i komponovao poznati srpski kompozitor Zoran Simjanović.[4]

Nagrade i priznanja[уреди]

  • Valensija: Nagrada za scenario i režiju: Goran Marković
  • Pula: Zlatna arena za masku: Eržebet Kovač i Julija Beltram
  • Zlatna vrata Pule
  • Niš: Velika povelja: Semka Sokolović
  • Velika povelja: Rade Serbedžija
  • Povelja: Dušica Zegarac
  • Nagrada za najboljeg debitanta: Varja Đukić[5]
  • Vrnjačka Banja: Prva nagrada za scenario: Goran Marković[6]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. „40 GODINA OD VARIOLE VERE: Kad je Šerbedžija za flašu viskija pobedio boginje!”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  2. „Variola Vera - pi*ka - pi*da”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  3. 3,0 3,1 „Kako je sniman film Variola vera”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  4. „Zoran Simjanovic - Variola vera”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  5. „Biografija: Varja Đukić, zvanična internet prezentacija”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  6. „NAGRADE”. Приступљено 15. 3. 2016. 

Spoljašnje veze[уреди]

Video[уреди]