Софија Ђорђевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Софија Ђорђевић
Софија Цоца Ђорђевић (аутор фотографије:Милан Јовановић, фотографија је власништво Музеја позоришне уметности Србије)
Лични подаци
Пуно имеСофија Цоца Ђорђевић (рођена Миљковић)
Друга именаСофија Цоца Миљковић
Датум рођења(1880-09-19)19. септембар 1880.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти8. август 1908.(1908-08-08) (27 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија
Цоца и Милан 1901. године

Софија Цоца Ђорђевић (Београд, 19. септембар 1880 — Београд, 8. август 1908)[а] била је српска драмска глумица.[1] Почела је да глуми са непуних 6 година у Српском народном позоришту у Новом Саду, а већ са 17 је добила стални ангажман у београдском Народном позоришту, где је убрзо постала звезда, што је остала све до своје изненадне и преране смрти, 1908. године.[2]

Детињство[уреди | уреди извор]

Софија Ђорђевић рођена је 1880. године у Београду, Као ћерка драмског писца, редитеља и глумца Веље Миљковића и глумице Савке Миљковић (рођ. Стефановић, чије су две сестре, Милица-Мица Стефановић-Павковић и Стана Стефановић биле путујуће глумице).[3]

У једној Софијиној биографији наводи се да је завршила основну школу и три разреда Лутеранске школе. Вероватно је школу похађала широм Војводине и Славоније, у местима у која су путовали и њени родитељи,[2] који су 1883. наступали у путујућем позоришту Гавре Милорадовића.[4]

Године 1895. прелази у Београд, где њени родитељи добијају ангажман у београдском Народном позоришту. У Београду Софија учи певање код чувеног композитора и диригента, тада капелника у Народном позоришту, Даворина Јенка.[2]

Софијини родитељи умрли су рано. Отац 1901. у 43. години живота, а мајка 1902. у 38. години.[3][4] Софија се 11. новембра 1901. удала за Милана Ђорђевића, новинара и писара у Министарству финансија. Кум на венчању био им је Бранислав Нушић.[1]

Софија је умрла веома млада, 8. августа 1908. године, у 28. години живота.[2]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Поред родитеља глумаца, одрастајући у свету театра, код Софије се врло рано пробудио урођени глумачки таленат, који се, у окружењу прослављених глумачких великана, све више испољавао и развијао. Од 1886. године до одласка родитеља из Српског народног позоришта почетком 1893, она је често наступала у представама овог позоришта у дечјим улогама. Због узраста (у периоду између 6. и 13. године) није могла постати члан позоришта, тако да нису забележени њени наступи на гостовањима (а сасвим је извесно да их је било), али су забележене све представе у којима се, у дечјим улогама, појављивала у Новом Саду.[2]

Пред новосадском публиком Софија Ђорђевић (тада Софија Миљковић) први пут је наступила 26. јануара 1886. године као петогодишња девојчица, у улози мале Данице у позоришној игри „Граничари” Јосипа Фрајденрајха, а последњи пут 7. јануара 1892. у улогама Амора и Писмоноше Илија у комаду „Сељаку као милионару” Фердинанда Рајмунда. У тих шест година одиграла је пред новосадском публиком већи број дечјих улога, неке и по више пута, па је чак у неколико махова својим талентом и слободним понашањем на сцени привлачила пажњу и новосадске позоришних критичара, који више пута похвално помињу њену глуму у часопису „Позориште”.[2]

После преласка њених родитеља у београдско Народно позориште, Софија се креће у позоришним круговима, али је тек 30. октобра 1895. године примљена у позориште као волонтерка и чланица хора. У том својству наступила је у својој првој улози на београдској сцени, као Јулка у „Шумској ружи” В. Милера-Кенигсвинтера. У новембру 1897. добија стални ангажман, а већ 1898. године Матош открива у њеној игри „праву поезију, лепоту и богатство природе и свесрдну преданост позиву”.[5] Од тада полако али сигурно осваја простор на сцени Народног позоришта, ушавши у велики репертоар и уз Милку Гргурову, Велу Нигринову и Зорку Коларовић-Теодосић постала, у женском ансамблу, највећа звезда београдске сцене.[2]

У првој половини 1906. године око шест месеци је била на студијском боравку у Паризу, где из вечери у вече посећујући позориште, остварујући везе са француским глумцима. По повратку у Београд наступала у свом матичном позоришту, бележећи успех за успехом. Почетком 1908. године са ансамблом београдског Народног позоришта гостује у Новом Саду, у улози Олге у „Голготи” Уроша Предића. Публика у Српском народном позоришту поздравила ју је овацијама.[2]

Круг пријатеља младог пара Ђорђевић чинили су људи од имена и образовања - Богдан Поповић, Урош Петровић, Стеван Луковић, Јанко Веселиновић и други. Многи од њих су посебно за Цоцу писали комаде у којима је она играла главну улогу. Стално је била у центру уметничких догађаја, а пре и после представа живела динамичан и узбудљив живот. Тај интензивни темпо живота на позорници и ван ње убрзао је њен прерани крај.[6] Глумица без авантура и вољена од свих, пријатеља, публике, критичара, 1908. године, у 28. години живота.[2]

Милан Грол је у књизи „Из позоришта предратне Србије” о Софији Цоци Ђорђевић написао:

Улоге[уреди | уреди извор]

Српско народно позориште[уреди | уреди извор]

  • Даница (Граничари),
  • Флерета (Звонар Богородичине цркве),
  • Карло (Очина маза),
  • Лиза, Јован (Распикућа),
  • Хуго (Робијашева ћерка),
  • Мијат (Нови племић),
  • Девојчица (Дебора),
  • Јоса (Распикућа),
  • Џемс (Монтроз),
  • Хуго (Фабрицијусова ћерка),
  • Синиша (Смрт краља Стевана Дечанског),
  • Амор, Или (Сељак као милионар),
  • Ћајаџија (Војнички бегунац),
  • Милка (Радничка побуна),
  • Девојче (Гроф Монте Христо),
  • Стевица (Стари бака и његов син хусар)[2]

Народно позориште[уреди | уреди извор]

За 12 година, колико је трајала њена каријера у београдском Народном позоришту, Софија Ђорђевић одиграла је 120 представа, између осталих и:

Креације у представама "Гаврани", "Драгана" "Чардашком живот" и "Арлезијанка" такође су мали део њеног богатог глумачког репертоара.[5]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У различитим изворима јављају се неслагања у подацима о датуму рођења, услед неусаглашености Јулијанског и Грегоријанског календара. Овде су каснији датуми, јер одговарају данас важећем Грегоријанском календару.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Лош, Татјана (16. 3. 2016). „Трагична судбина Софије Ђорђевић, мезимице београдског позоришта”. Вечерње НОВОСТИ. Приступљено 23. 9. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Д., Л. „МИЉКОВИЋ Софија-Цоца”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 23. 9. 2016. 
  3. ^ а б „МИЉКОВИЋ Савка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 23. 9. 2016. 
  4. ^ а б „МИЉКОВИЋ Веља”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 23. 9. 2016. 
  5. ^ а б Čomić, Gordana (28. 03. 2011). „Znamenite Beograđanke”. B92 BLOG. Приступљено 8. 1. 2017. 
  6. ^ Из позоришта предратне Србије. 1952. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грол, Милан (1952). Из позоришта предратне Србије. Београд: Српска књижевна задруга. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Ђорђевић&oldid=26615671”