Стара топионица у Мајданпеку
Стара топионица у Мајданпеку | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Мајданпек |
Општина | Мајданпек |
Држава | Србија |
Време настанка | 1852-1855. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Стара топионица у Мајданпеку са пратећим објектима је подигнута у периоду од 1852-1855. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Настанак рударства
[уреди | уреди извор]Још у средњем веку познато као рударско насеље Железник, од 16. века – када су Турци обновили рудник – ово насеље носи назив Мајданпек. Изградња Мајданпека као комплексног предузећа започета је 1849. године, у време Кнежевине Србије, првобитно за производњу сировог гвожђа, али већ 1850. године отварају се радови на откопавању бакарних руда. Изградња рударског предузећа са постројењима и пратећим стамбеним насељима трајала је до 1859. године. Шуме као и воде Малог Пека биле су енергетски потенцијал за рад постројења (ћумур произведен од дрвета за пећи, а вода за покретање мехова неопходних за топионице и самокове).
Изградња и изглед топионице
[уреди | уреди извор]Тако је на ушћу Мајданпечке реке, у долини Дебелог луга уз Мали Пек изграђена топионица гвожђа, која ће касније служити за топљење самородног бакра. Пројектант Топионице са две полуфуруне био је Г. Сојке, док је зграда топионице и других пратећих објеката (у извештајима се помињу још две доње куће, једна комора, једна шупа за ћумур и кућа од тврдог материјала за чиновнике. Пратећи објекти више не постоје) зидана је под надзором мајора Атанасија Милојевића. Топионица је зидана на квадратној основи од камена споља, док је унутрашња основа од шамотне опеке кружна. Зидови се ка врху сужавају (облик недовршене пирамиде), утегнути су дебелим једноливним бакарним сајлама у три паралелна прстена, а на угаоним профилима ојачани бакром.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Стара топионица — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.