Степски бадем
| Степски бадем | |
|---|---|
| |
| цветови | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Подрод: | |
| Врста: | P. tenella
|
| Биномно име | |
| Prunus tenella Batsch
| |
| Синоними | |
|
Amygdalus nana L. 1753 | |
Степски бадем, бадемић[1] или дивља прасква (лат. Prunus tenella) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae). Природни ареал распрострањења ове врсте креће се од Централне Европе (источна Аустрија) и југоисточне Европе, преко источних делова Европе до средње Азије (Кавказ, Сибир, Казахстан, западна Кина)[2][3]. Ареал степског бадема је проширен људским деловањем, јер се узгаја као украсни (декоративни) жбун.
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Стабло је најчешће у форми жбуна, високог до 1,5 m. Гране су усправне, голе, сиво- или црвенкасто-смеђе боје. Листови су линеарно ланцетасти, са плитко тестерастим ободом. Цветови су појединачни, са круничним листићима црвене (ретко беле) боје. Плод је коштуница, густо длакава, жућкасте боје. Диплоидна је врста, са бројем хромозома 2n=16.[2][4]
Распрострањење у Републици Србији
[уреди | уреди извор]Степски бадем је забележен у заосталим степским фрагментима у Војводини, као и у термофилним листопадним шумама у североисточној, источној и централној Србији.[5]
Значај и употреба
[уреди | уреди извор]Степски бадем је у источној Србији од великог значаја као члан вегетације шибљака, а на територији Војводине је заштићена врста (расте само у Делиблатској пешчари). Плод (коштуница) и семе (језгро коштунице) се могу користити у исхрани људи, а семе се може користити и за добијање уља. На стабло степског бадема понегде се калеми бадем[6]. Од листова и плодова могу се добити природне боје[7].
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Листови степског бадема -
Степски бадем у цвету -
Степски бадем у плоду -
Хабитус степског бадема
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs.[мртва веза]
- ^ а б Јовановић Б. 1972. Род Prunus L. У: Јосифовић М (ed.). Флора СР Србије IV. Београд: САНУ.
- ^ Prunus tenella Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2004), USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - (GRIN) [Online Database]. National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland.]
- ^ Nicotra, A. and Moser, L. 1985. PRUNUS TENELLA AS AN HYPOTHETIC ROOTSTOCK FOR SWEET CHERRY. Acta Hort. (ISHS) 169:177-178. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2008)
- ^ Томовић, Г.; Ранђеловић, В.; Никетић, М.; Вукојичић, С.; Златковић, Б. (2003). „New distribution of some pontic and submediterranean plant species in Serbia”. Archives of Biological Sciences 55(1-2): 45—54.
- ^ Facciola, Stephen (1. 11. 1990). Cornucopia: a source book of edible plants. Kampong Publications. ISBN 978-0-9628087-0-8.
- ^ Grae I. 1974. Nature's Colors — Dyes from Plants. MacMillan Publishing Co: New York. ISBN 978-0-02-544950-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Facciola, Stephen (1. 11. 1990). Cornucopia: a source book of edible plants. Kampong Publications. ISBN 978-0-9628087-0-8.
