Пређи на садржај

Трг Николе Пашића

С Википедије, слободне енциклопедије
Трг
Николе Пашића
Општина Стари град (Београд)
Почетак Улица Нушићева (Београд), Дечанска улица, Теразије
Крај Трг Николе Пашића
Створена 1953.
Названа 1998.
Стари називи Трг Маркса и Енгелса
Трг Николе Пашића

Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.[1]

Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима.[2] Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

Историја

[уреди | уреди извор]

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће.

Зграда Аграрне банке је изграђена 1934 а Палата пензионог фонда уз Теразије 1939. Између њих су биле приземна кафана "Топола", на шпицу преко пута Аграрне банке, где се данас налази фонтана, и зграда на спрат, у којој је био Окружни суд. У 1939. пробијена је улица између Палате пензионог фонда и бившег Окружног суда, веза између улица Краља Александра и Пашићеве (Нушићеве), а пробијане су и још две улице управно на Дечанску. Било је предвиђено да на месту "Тополе" буде нова палата Народне банке.[3] Али банка је одустала од тога и догодине продала плац Београдској општини.[4]

Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница (која се ту налазила 1947-49), омладинске бригаде су 1949. радиле на зградама око будућег трга.[5] Постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине.[1] По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане. Дом синдиката је изграђен 1957. Стамбена зграда под називом „Панђелина кућа” која се налазила између тадашњег ЦК (раније Аграрне банке) и Савезне скупштине ФНРЈ срушена је у августу 1958.[6] Такође је срушена и зграда до ње.[7]

На тргу се до 1987. налазио паркинг.[8][9] На лето те године, до септембра, обављено је преуређење по идејном решењу арх. Олге Милићевић-Николић и инж. хортикултуре Милене Матић,[10] када је трг добио зелене површине, клупе, фонтану и басен, и поплочан црвеним плочицама.[11][12] Тада се мислило да је ово само привремен изглед, јер се очекивало да ће за "15 година" овде бити метро-станица.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу[1], рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.[13]

Живи свет

[уреди | уреди извор]

Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.[14]

Панорама Трга Николе Пашића. Са десне стране зграда Историјског музеја Србије, а у центру Дом синдиката

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Трг Николе Пашића”. Град Београд, Служба за информисање. 13. 10. 2007. Приступљено 30. 8. 2013. 
  2. ^ „Трг Николе Пашића”. ichbg.com (на језику: енглеском и немачком). Архивирано из оригинала 18. 02. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2013. 
  3. ^ "Време", 30. јул 1939
  4. ^ "Време", 19. септ. 1940
  5. ^ „Ово смо ми градили...”, „20. октобар”, 18. нов. 1949, стр. 3
  6. ^ „Још данас”, Борба, 15. авг. 1958, стр. 6
  7. ^ „Још две недеље”, Борба, 6. авг. 1958, стр. 6
  8. ^ Борба, 8. јан. 1987, стр. 11
  9. ^ Борба, 11. авг. 1975, стр. 8 (илустративна фотографија)
  10. ^ Борба, 5. авг. 1987, стр. 9
  11. ^ Борба, 8. сеп. 1987, стр. 11
  12. ^ Борба, 15. сеп. 1987, стр. 12
  13. ^ „Зоран Ивановић”. Факултет примењених уметности. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 30. 8. 2013. 
  14. ^ Explore Data

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]