Трг Николе Пашића
  Трг
Николе Пашића | |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари град (Београд) |
| Почетак | Улица Нушићева (Београд), Дечанска улица, Теразије |
| Крај | Трг Николе Пашића |
| Створена | 1953. |
| Названа | 1998. |
| Стари називи | Трг Маркса и Енгелса |
 | |
|
Трг Николе Пашића
 
| |
Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.[1]
Име
[уреди | уреди извор]Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима.[2] Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).
Историја
[уреди | уреди извор]У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће.
Зграда Аграрне банке је изграђена 1934 а Палата пензионог фонда уз Теразије 1939. Између њих су биле приземна кафана "Топола", на шпицу преко пута Аграрне банке, где се данас налази фонтана, и зграда на спрат, у којој је био Окружни суд. У 1939. пробијена је улица између Палате пензионог фонда и бившег Окружног суда, веза између улица Краља Александра и Пашићеве (Нушићеве), а пробијане су и још две улице управно на Дечанску. Било је предвиђено да на месту "Тополе" буде нова палата Народне банке.[3] Али банка је одустала од тога и догодине продала плац Београдској општини.[4]
Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница (која се ту налазила 1947-49), омладинске бригаде су 1949. радиле на зградама око будућег трга.[5] Постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине.[1] По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане. Дом синдиката је изграђен 1957. Стамбена зграда под називом „Панђелина кућа” која се налазила између тадашњег ЦК (раније Аграрне банке) и Савезне скупштине ФНРЈ срушена је у августу 1958.[6] Такође је срушена и зграда до ње.[7]
На тргу се до 1987. налазио паркинг.[8][9] На лето те године, до септембра, обављено је преуређење по идејном решењу арх. Олге Милићевић-Николић и инж. хортикултуре Милене Матић,[10] када је трг добио зелене површине, клупе, фонтану и басен, и поплочан црвеним плочицама.[11][12] Тада се мислило да је ово само привремен изглед, јер се очекивало да ће за "15 година" овде бити метро-станица.
Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.
На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу[1], рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.[13]
Живи свет
[уреди | уреди извор]Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Трг Николе Пашића”. Град Београд, Служба за информисање. 13. 10. 2007. Приступљено 30. 8. 2013.
- ^ „Трг Николе Пашића”. ichbg.com (на језику: енглеском и немачком). Архивирано из оригинала 18. 02. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2013.
- ^ "Време", 30. јул 1939
- ^ "Време", 19. септ. 1940
- ^ „Ово смо ми градили...”, „20. октобар”, 18. нов. 1949, стр. 3
- ^ „Још данас”, Борба, 15. авг. 1958, стр. 6
- ^ „Још две недеље”, Борба, 6. авг. 1958, стр. 6
- ^ Борба, 8. јан. 1987, стр. 11
- ^ Борба, 11. авг. 1975, стр. 8 (илустративна фотографија)
- ^ Борба, 5. авг. 1987, стр. 9
- ^ Борба, 8. сеп. 1987, стр. 11
- ^ Борба, 15. сеп. 1987, стр. 12
- ^ „Зоран Ивановић”. Факултет примењених уметности. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 30. 8. 2013.
- ^ Explore Data
Литература
[уреди | уреди извор]- Стојановић, Братислав (1956). „Споменик Марксу и Енгелсу у Београду” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд. III: 553—588. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Милићевић-Николић, Олга (1988). „Уређење Трга Маркса и Енгелса у Београду” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда. XXXV: 227—233. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Борба pretraziva.rs
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Београдска општина купила је у центру града једно велико имање, Време, 19. септ. 1940, стр. 8. Дигитална народна библиотека (приступ. 19.9.2019) - фотографија простора испред будућег Дома синдиката.
