УЕФА суперкуп 2019.

С Википедије, слободне енциклопедије
УЕФА суперкуп 2019.
Званичан постер за финалну утакмицу

Енглеска Ливерпул

Енглеска Челси
2:2 (прод.) (5:4) (пен.)
Датум14. август 2019.
СтадионВодафон Парк, Истанбул
Играч утакмицеСенегал Садио Мане (Ливерпул)
СудијаФранцуска Стефани Фрапар
Посећеност38.434[1]
Стадион Водафон Парк, домаћин утакмице УЕФА суперкупа

УЕФА суперкуп 2019. је било 44. издање УЕФА суперкупа, годишње фудбалске утакмице у организацији УЕФА, у којој учествују шампиони два највећа европска клупска такмичења Лиге Шампиона и Лиге Европе. У мечу су учествовали Ливерпул као победник Лиге шампиона 2018/19. и Челси као победник Лиге Европе 2018/19. Супер Куп је одигран на стадиону Водафон Парку у Истанбулу, у Турској, 14. августа 2019. [2]

Ово је била прва утакмица УЕФА Супер Купа на којој се користио Видео асистент судија (ВАР).[3]

Ливерпул је победио са 5:4 на пенале, након резултата од 2:2 након продужетака и тако освојио своју четврту титулу на УЕФА Супер Купу.

Место[уреди | уреди извор]

Први пут икада, УЕФА је 9. децембра 2016. покренула отворени поступак за избор места за финале клубова (УЕФА Лига шампиона, УЕФА Лига Европе и Суперкуп УЕФА).[4][5] Савези су имали рок до 27. јануара 2017. да изразе камату, а досије и понуда морали су бити достављени до 6. јуна 2017.

УЕФА је 3. фебруара 2017. саопштила да је девет савеза изразило интересовање за домаћинство,[6] и потврдило је 7. јуна 2017. да је седам савеза поднело захтев за домаћинство за утакмицу УЕФА Суперкупа:[7]

Понуде од савеза за домаћинство УЕФА Суперкупа 2019.
Држава Стадион Град Капацитет Белешка
Албанија Албанија Арена Комбетаре Тирана 22.500
Француска Француска Стадион Мунисипал Тулуз 33.150
Израел Израел Стадион Семи Офер Хаифа 30.870
Казахстан Казахстан Астана арена Астана 30.244 Понуда и за Финале Лиге шампиона за жене 2019.
Северна Ирска Северна Ирска Виндзор парк Белфаст 18.434
Пољска Пољска Стадион Енерга Гдањск 41.160[8] предност над Национални стадион, Варшава
Турска Турска Водафон Парк Истанбул 41.188[9] Понуда и за Финале Лиге Европе 2019.

Следећи савези су показали интересовање за домаћинство, али на крају нису доставили понуде:

Извештај о понудама објављен је од стране УЕФА 14. септембра 2017.[10] Водафон Парк је изабран за место одржавања од стране УЕФА Извршног одбора 20. септембра 2017. године.[11][2]

Стадион[уреди | уреди извор]

Ово је први УЕФА суперкуп који је одржан у Турској, а трећи пут да се одржава финале УЕФА клупског европског такмичења у овој земљи, након Финала Лиге шампиона 2005. године на Олимпијском стадиону Ататурк и Финала лиге Европе 2009. године на Стадиону Шукру Сараџоглу, оба стадиона у Истанбулу.[12]

Стадион Водафон Парк је стадион турског клуба Бешикташ. Због правила УЕФА која се односе на права именовања спонзора који нису на турниру, стадион ће се у свим материјалима УЕФА називати "Бешикташ стадион".

Меч[уреди | уреди извор]

Детаљи[уреди | уреди извор]

Ливерпул је као победник Лиге шампиона одређен као "домаћи" тим за административне сврхе.

Енглеска Ливерпул2:2 (прод.)Енглеска Челси
Мане Гол 48, 95’ Жиру Гол 36’
Жоржињо Гол 101’ (пенал)
Пенали
Фирмино фудбалска лопта са квачицом
Фабињо фудбалска лопта са квачицом
Ориги фудбалска лопта са квачицом
Александер Арнолд фудбалска лопта са квачицом
Салах фудбалска лопта са квачицом		 5:4 фудбалска лопта са квачицом Жоржињо
фудбалска лопта са квачицом Баркли
фудбалска лопта са квачицом Маунт
фудбалска лопта са квачицом Емерсон
фудбалска лопта са црвеним иксом Абрахам
Гледалаца: 38.434
Ливерпул
Челси
Г 13 Шпанија Адријан
О 12 Енглеска Џо Гомез
О 32 Камерун Жоел Матип
О 4 Холандија Вирџил ван Дајк
О 26 Шкотска Ендру Робертсон Изашао из игре — замењен 91’
С 7 Енглеска Џејмс Милнер Изашао из игре — замењен 64’
С 3 Бразил Фабињо
С 14 Енглеска Џордан Хендерсон (к) Жути картон 85’
Н 15 Енглеска Алекс Окслејд-Чејмберлен Изашао из игре — замењен 46’
Н 11 Египат Мохамед Салах
Н 10 Сенегал Садио Мане Изашао из игре — замењен 103’
Измене:
Г 22 Енглеска Енди Лонерган
Г 62 Република Ирска Каоимхин Келехер
О 51 Холандија Ки-Јана Хувер
О 66 Енглеска Трент Александер Арнолд Жути картон 107’ Ушао у игру 91’
С 5 Холандија Џорџинио Вајналдум Ушао у игру 64’
С 20 Енглеска Адам Лалана
С 23 Швајцарска Џердан Шаћири
С 67 Енглеска Харви Елиот
Н 9 Бразил Роберто Фирмино Ушао у игру 46’
Н 24 Енглеска Риан Брустер
Н 27 Белгија Дивок Ориги Ушао у игру 103’
Тренер:
Њемачка Јирген Клоп
Г 1 Шпанија Кепа Аризабалага
О 28 Шпанија Сесар Аспиликвета (к) Жути картон 79’
О 15 Француска Курт Зума
О 4 Данска Андреас Кристенсен Изашао из игре — замењен 85’
О 33 Италија Емерсон Палмиери
С 5 Италија Жоржињо
С 7 Француска Нголо Канте
С 17 Хрватска Матео Ковачић Изашао из игре — замењен 101’
Н 22 Сједињене Америчке Државе Кристијан Пулишић Изашао из игре — замењен 74’
Н 18 Француска Оливије Жиру Изашао из игре — замењен 74’
Н 11 Шпанија Педро Родригез
Substitutes:
Г 13 Аргентина Вили Кабаљеро
О 2 Њемачка Антонио Ридигер
О 3 Шпанија Маркос Алонсо
О 21 Италија Давид Запакоста
О 29 Енглеска Фикајо Томори Ушао у игру 85’
С 8 Енглеска Рос Баркли Ушао у игру 101’
С 19 Енглеска Мејсон Маунт Ушао у игру 74’
С 47 Шкотска Били Гилмор
Н 9 Енглеска Тами Абрахам Ушао у игру 74’
Н 10 Бразил Вилијан
Н 16 Бразил Кенеди
Н 23 Белгија Миши Батшуаји
Тренер:
Енглеска Френк Лампард
Правила меча[13]

90 минута.
30 минута продужетака у случају нерешеног резултата након 90 минута.
Извођење пенала, ако је резултат нерешен и након продужетака.
Дванаест измена.
Максимално три замене по екипи, а четврта је дозвољена у продужецима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Liverpool vs. Chelsea – 14 August 2019”. Soccerway. Perform Group. 14. 8. 2019. Приступљено 27. 8. 2019. 
  2. ^ а б „Madrid to host UEFA Champions League Final 2019”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 20. 9. 2017. Приступљено 20. 9. 2017. 
  3. ^ „VAR to be introduced in 2019/20 UEFA Champions League”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 9. 2018. Приступљено 27. 9. 2018. 
  4. ^ „Lyon to host 2018 UEFA Europa League final”. UEFA. 9. 12. 2016. 
  5. ^ „UEFA club competition finals 2019: bid regulations” (PDF). UEFA. 
  6. ^ „15 associations interested in hosting 2019 club finals”. UEFA. 3. 2. 2017. 
  7. ^ „Ten associations bidding to host 2019 club finals”. 7 June 2017. 
  8. ^ „Stadion Energa Numbers”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  9. ^ „Stat Arama Detay TFF”. www.tff.org. Приступљено 12. 03. 2018. 
  10. ^ „UEFA Club Competition Finals 2019 Evaluation Report” (PDF). UEFA.com. 
  11. ^ „UEFA Executive Committee agenda for Nyon meeting”. UEFA.com. 7. 9. 2017. 
  12. ^ „Beşiktaş Stadium, Istanbul to stage 2019 UEFA Super Cup”. UEFA.com. 20. 9. 2017. 
  13. ^ „2018/19 UEFA Europa League regulations” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 05. 2018. Приступљено 12. 05. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УЕФА_суперкуп_2019.&oldid=27394652”