Пређи на садржај

Чарлс Басет (астронаут)

С Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Басет
Басет као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно имеЧарлс Артур Басет II
Датум рођења(1931-12-30)30. децембар 1931.
Место рођењаДејтон, Охајо, САД,
Датум смрти28. фебруар 1966.(1966-02-28) (34 год.)
Место смртиСент Луис, Мисури, САД
ГробНационално гробље Арлингтон
ДржављанствоСАД
НационалностАмериканац
ОбразовањеТТУ(BS, 1960)
Занимањеастронаут
опитни пилот
инжењер електротехнике
Каријера
ТипАстронаут НАСА
Статуспреминуо
Чин Мајор(АРВ)
СелекцијаНасина група 3 из 1963.

Чарлс Артур „Чарли” Басет II (енгл. Charles Arthur "Charlie" Bassett II; Дејтон, 30. децембар 1931Сент Луис, 28. фебруар 1966) био је амерички пилот, инжењер, астронаут. Изабран је за астронаута 1963. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот у Америчком ратном ваздухопловству. Летео је на F-86 Сејбровима. Службовао је у Кореји, али тек по завршетку Корејског рата. Крајем педесетих година, под окриљем Технолошког института Ратног ваздухопловства САД враћа се на студије и две године касније дипломира. Тада бива прекомандован у елитну школу пробних пилота при Ваздухопловству у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија, коју успешно завршава и постаје опитни пилот. У том својству га је затекла регрутација у астронаутски корпус НАСА 1963.

Басет је изабран за пилота мисије Џемини 9. Командант на том лету био му је Елиот Си. Џемини 9 је требало да буде лансиран 1966. године. Међутим, 28. фебруара 1966. Басет и Си гину у паду авиона Т-38А. Елиот Си је био за командама. Као узрок пада, надлежна комисија означила је лошу видљивост, уз грешку пилота. Игром судбине, Си и Басет су се срушили поред зграде у којој се налазила летелица којом је требало да обаве свој лет у свемир. Њихова имена су се нашла на плакети Пали астронаут коју су астронаути Апола 15 оставили на Месечевој површини 1971. године у знак сећања на колеге који су положили своје животе у име освајања космичких пространстава.[1][2] Доналд Слејтон, директор летачких операција НАСА, имао је намеру да Басета постави на место пилота командног модула мисије Аполо 8. Како је то место припало због Басетове смрти Џиму Лавелу, сасвим је извесно да би Басет, да је био жив, врло извесно био у комбинацији за лет на Месец.[3][4][5]

Током каријере забележио је преко 3.600 часова лета, од чега преко 2.900 на млазњацима.

Средњу школу је завршио у градићу Берија, 1950. године. Студирао је на Државном универзитету Охаја, да би две године касније приступио Ратном ваздухопловству САД, где пролази пилотску обуку и службује као борбени пилот. Дипломирао је електротехнику на Тексашком технолошком универзитету 1960. године. Постдипломске студије похађао је на Универзитету Јужне Калифорније. Басет је у младости био члан Младих извиђача САД и имао је други по реду чин, Life Scout.[6]

У тренутку смрти имао је 34 године и чин мајора Ратног ваздухопловства САД. Био је ожењен и имао двоје деце. Басет и Си су сахрањени уз војне почасти на Националном гробљу Арлингтон. Дан уочи сахрана одржана је комеморација погинулим астронаутима, током које су колеге астронаути Џим Лавел и Џејмс Макдивит, уз пилота Џера Коба летели у формацији изгубљеног човека Басету у част, док су исто у Сијеву част летели астронаути Баз Олдрин, Вилијам Андерс и Волтер Канингем.[7]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Charles Bassett NASA bio”. NASA. Архивирано из оригинала 20. 2. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2018. 
  2. ^ „Remembering NASA Astronauts Elliot See and Charles Bassett”. NASA. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. Приступљено 15. 02. 2018. 
  3. ^ „People who would likely have walked on the moon if they had lived”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  4. ^ Slayton, Donald K. "Deke"; Cassutt, Michael (1994). Deke! U.S. Manned Space: From Mercury to the Shuttle (1st изд.). New York: Forge (St. Martin's Press). стр. 167. ISBN 978-0-312-85503-1. LCCN 94-2463. OCLC 29845663. 
  5. ^ Jean, Charlie (1986). „Memorial Will Honor All Who Died”. Orlando Sentinel. стр. 2. Архивирано из оригинала 08. 07. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2011. 
  6. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018. 
  7. ^ „Astronauts Are Bid Farewell In Texas”. The Record. 1966. Приступљено 23. 4. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]