Вилијам Андерс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вилијам Андерс
William Anders.jpg
Андерс као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеВилијам Алисон Андерс
Датум рођења(1933-10-17)17. октобар 1933.(86 год.)
Место рођења Хонгконг Хонгконг
Држављанство САД
ОбразовањеАМА(BS, 1955)
ТИАРВ(MS, 1962)
Занимањеастронаут
пилот
електроинжењер
нуклеарни инжењер
амбасадор
Статуспензионисан
ЧинUS-O8 insignia.svg Генерал-мајор у резерви (АРВ)
Време у свемиру6 дана 3 сата 0 минута
СелекцијаНасина група 3 из 1963.
МисијеАполо 8
Лого мисијаApollo-8-patch.png
Пензионисање1. септембар 1969. год.; пре 50 година (1969-09-01)
ОдликовањаNASA Distinguished Service Medal.jpg

Вилијам Алисон "Бил" Андерс (енгл. William Alison "Bill" Anders; Хонгконг, 17. октобар 1933) бивши је амерички пилот, електро и нуклеарни инжењер, астронаут, амбасадор. Изабран је за астронаута 1963. године.

Рођен у Хонгконгу од оца поморског официра, одрастао је у Америци. По завршетку Академије ступа у Америчко ратно ваздухопловство. Након завршене летачке обуке, летео је у као борбени пилот у ескадрилама у Калифорнији и на Исланду, где је пресретао совјетске бомбардере који су у доба Хладног рата угрожавали америчке ваздушне одбрамбене границе. Желео је да се обучава за пробног пилота, али му то није пошло за руком. Ипак, примљен је у НАСА на свој 30. рођендан, у оквиру селекције за коју услов звања пробног пилота није био потребан.[1] Годину дана уочи селекције завршио је мастер студије из нуклеарне технике, области у коју је био доста укључен, нарочито након напуштања НАСА.

У свемир је летео једном, као пилот лунарног модула на мисији Аполо 8. Он, командант Френк Борман и пилот командног модула Џим Лавел постали су први људи који су путовали на Месец, и тројица од 24 човека који су извели овакав подухват. Андерсу се приписује историјска фотографија Излазак Земље, коју је усликао на Бадње вече 1968. Андерс је био члан резервних посада за летове Џеминија 11 и Апола 11. Бил Андерс је своје повлачење из НАСА објавио уочи мисије Аполо 11, и то му је било последње задужење у астронаутском корпусу. Међутим, понуђено му је место пилота командног модула на мисији Аполо 13, што би га сврстало у ред оних који би на Аполу 19 слетели на Месец, али је Андерс правилно проценио да програм неће толико трајати и каријеру усмерио у другом правцу.[2][3]

Током каријере је забележио преко 8.000 часова лета. Провео је 6 дана у свемиру.

По завршетку средње школе 1951. године, уписао је студије електротехнике на Морнаричкој академији САД у Анаполису. Дипломирао је 1955. године. Магистрирао је из области нуклеарне технике, на Технолошком институту Америчког ратног ваздухопловства 1962. Завршио је курс менаџмента на Пословној школи Харварда, 1979. године.

Из Ваздухопловства се пензионисао у чину генерал-мајора у резерви 1988. године. НАСА-у је напустио 1969. и радио за Владу САД, годину дана је био амерички амбасадор у Норвешкој, а последњу деценију радног века, до 1994. године, проводи у приватном сектору на одговорним позицијама. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.[4]

У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је други по реду чин, Life Scout.[5] Ожењен је и има шесторо деце.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „William A. Anders Оral History Transcript”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2017. Приступљено 28. 02. 2018. 
  2. ^ „William Anders bio”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 04. 12. 2017. Приступљено 28. 02. 2018. 
  3. ^ „Others Who Could Have Had a Moonwalk”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  4. ^ „Maj. Gen. William A. Anders”. Heritage Flight Museum. 
  5. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди]